У европској политици 2018. године су у моди млади мушкарци који се залажу против система, међутим, иако су многи очекивали да светска економска криза поремети поредак у Европи, реакцију на њу је стигла нешто касније, пише „Политико“.
До промене није дошло на улицама, већ преко гласачких кутија, почевши од избора тада 40-годишњег Алексиса Ципраса у Грчкој 2015. године.
Скорији талас млађих лидера почео је 2017. године са ирским Леом Варадкаром (39) и француским Емануелом Макроном (40) и наставио се све до Аустрије и Себастијана Курца (31) и шпанског Педра Санчеса, а такође и Луиђија ди Мајо (31) и Матео Салвини (45) са којима је просечна старост европских лидера први пут испод 50 година, пише „Политико“.
Да је Марјан Шарец, 40-годишњи словеначки левичар, освојио највишу позицију своје земље на националним изборима 3. јуна, просек би додатно опао, пише „Политико“.
Италијански премијер Ђузепе Конте има 53 године, деценију је млађи од свог претходника Паола Ђентилонија.
Већина ових млађих лидера је настројена антисистемски, било да више нагињу ка левичарима или десничарима, и њих „Политико“ назива „Новом Европом“.
Јасно је да се покрети и странке које желе промене у Европи углавном више ослањају на млађе људе.
Ипак, има изузетака у овом тренду, као што је један од вођа ових антисистемски настројених политичара и лидер Алтернативе за Немачку (АфД) Александер Гауланд који има 77 година.
Иако није европски вођа, јасно је да је и Доналд Трамп који пуни 72 године 14. јуна, део тренда јачања антисистемског покрета.
Занимљиво је да је најмлађи светски лидер у овом тренутку Матео Цаћи (28), један од двојице капетана регента маленог Сан Марина, наводи „Политико“.
Он, за разлику од својих старијих колега не планира да нешто много промени у својој држави, преноси „Блиц“.
Међу млађим женама, једна од најистакнутијих је Никола Стерџен (47) премијерка Шкотске која не одустаје од тога да поремети постојећи поредак и Шкотску учини независном.
Већина старијих лидера у ЕУ су они који желе да очувају Унију.
То су немачка канцеларка Ангела Меркел (63), председник комисије Жан Клод Јункер, председник Европског савета Доналд Туск и председник Европског парламента Антонио Тајани, за које „Политико“ пише да представљају „Стару Европу“.
Ипак, како пише „Политико“ још увек је рано прогласити победу нове, млађе Европе. Подсетимо, бивши италијански премијер Матео Ренци је био млад, ново лице на политичкој сцени и имао је и подршку Брисела, али ипак није дуго остао на тој позицији.