Такозвана „денуклеаризација“ Корејског полуострва је појам из дипломатског речника који две стране – Северна Кореја и САД – не тумаче на исти начин, пише Дојче веле и додаје да су могуће разне варијанте – и то и на једној и на другој страни.
У заједничкој изјави председника САД Доналда Трампа и севернокорејског вође Кима Џонг-уна, под тачком 3 пише: „Северна Кореја се обавезује да поради на потпуној денуклеаризацији Корејског полуострва“.
Корејско полуострво обухвата Северну и Јужну Кореју, при чему у Јужној Кореји још од 1991. нема атомског оружја – тада је повучено атомско оружје САД које је тамо било стационирано.
Из тога би могло да се закључи да недостаје „још само“ нуклеарно разоружање Северне Кореје како би била постигнута „комплетна денуклеаризација“, констатује Дојче веле.
Али, у концепту те „денуклеаризације“ се крије – више од тога, наводи портал и подсећа да су 1992, две Кореје склопиле два споразума: о помирењу и о ослобађању од атомског оружја, тј. „денуклеаризацији“.
Тада је Северна Кореја тражила да се у споразум угради и клаузула о повлачењу војске САД из Јужне Кореје, као и захтев „да САД и друге земље с нуклеарним оружјем у окружењу Корејског полуострва не представљају нуклеарну претњу за нашу земљу“.
Али, додаје се, тих одредби у завршној верзији споразума није било, баш као што ту нису поменути ни војници САД.
То што је Северна Кореја прихватила формулације Јужне Кореје, има везе и са чињеницом да је атомски програм Пјонгјанга био још у повоју, пише Дојче веле.
То је, указује се, данас сасвим друкчије, јер Северна Кореја има статус нуклеарне силе.
И то – и поред договора из 1992, када су се обе стране обавезале да никада неће имати никакве везе с производњом или прерадом атомског оружја.
Зато не чуди што су стручњаци скептични када чују за спремност Кима да говори о „денуклеаризацији“, наводи овај медиј.
Тако бивши службеник Министарства спољних послова САД Еванс Ревер каже: „Северна Кореја под денуклеаризацијом подразумева уклањање “претње“ коју за Север представља савез Јужна Кореја – САД, као и амерички нуклеарни штит за заштиту Јужне Кореје и Јапана. Они су нам ставили до знања да би – у случају да САД почну да уклањају тај штити – могли да започну с “денуклеаризацијом““, каже Ревер, и додаје да се севернокорејска и америчка интерпретације „денуклеаризације“ битно разликују.
Указује се и да многи тврде да је због техничког напретка Северне Кореје сада потребно спровести прецизне контроле и ограничење даљег развоја нуклеарног оружја и носача тог оружја у тој земљи.
Јапан и Јужна Кореја би свакако хтели да буду сигурни да њихов савезник САД поступају трезвено и педантно, наводи Дојче веле.
Северна Кореја уништила је у мају 2018. свој полигон Пунгје-ри за тестирање нуклеарног наоружања Додуше, нуклеарни штит САД је ствар која је сама по себи доста проблематична. Јер, додаје се, није јасно под којим условима би он требало да „проради“ – на пример, да ли би се активирао и у случају напада конвенционалним, биолошким или хемијским оружјем?
Ипак, без обзира на та питања, тај штит остаје важан део регионалне безбедносне архитектуре у региону.
Према томе, у читавом склопу договора око Северне Кореје он има своју тежину.
Оно што је нејасно, сматра Дојче веле, јесте питање у којој мери ће он бити обухваћен процесом денуклеаризације.
Председник САД Доналд Трамп је већ рекао да су летови бомбардера с Гуама да би учествовали у војним маневрима у Јужној Кореји „прескупи“ и „провокативни“, те да у ситуацији попуштања напетости „више нису примерени“.