Имиграција и тероризам највише забрињавају Европску унију као блок, али поверење у ЕУ и оптимизам у погледу њене будућности бележе успон, показују данас објављени резултати анкете Европске комисије.
Анкета „Еуробарометар“, коју Комисија двапут годишње спроводи, показала је да 39 одсто, од укупно 510 милиона грађана ЕУ, виде имиграцију као најважније питање с којим се блок суочава, преноси Ројтерс.
Парадоксално, највећа забринутост у вези с тим питањем забележена је у земљама у којима је имиграција минимална, а то су Естонија, Чешка Република и Мађарска.
Забринутост због тероризма навело је 29 одсто Европљана, а она је, поново, најзаступљенија у земљама у којима није изведен ни један једини терористички напад протеклих година – Литванији, Кипру, Ирској, Чешкој Републици, Бугарској, Пољској и Летонији.
Анкета је покзала и да је поверење грађана у ЕУ порасло за један одсто у поређењу са резултатима истраживања спроведеног на јесен 2017, те сада износи 42 одсто.
Такође, показала је да 45 одсто људи сматра да се њихов глас чује у 28-чланом блоку, а то је за проценат више у поређењу са претходном анкетом.
С друге стране, 48 одсто испитаника каже да нема поверења у ЕУ, док 49 одсто европских грађана сматра да се њихов глас – не чује.
Најновији „Еуробарометар“ открива и да је оптимизам у погледу будућности ЕУ, коју ће Британија напустити у марту идуће године, порастао по трећи пут заредом, и то на 58 одсто, што је највиши ниво од пролећа 2015.
Највећу наду у будућност ЕУ изражавају грађани свих чланица Уније, осим Грчке и Британије, где доминирају песимисти.
Такође, у 25 земаља ЕУ, већина грађана верује да је ситуација у европској економији „добра“, али у Италији, Француској и Шпанији, трима од четири највеће економије еврозоне, већина ситуацију европске економије оцењује као „лошу“.
Анкета је показала и да најмање осам од 10 испитаника подржава слободно кретање грађана земаља чланица ЕУ с правом да живе, раде, студирају и послују било где у Унији.
Три четвртине европских испитаника подржало је заједничку одбрамбену и безбедносну политику ЕУ, а седам од 10 испитаника – заједничку енергетску политику и заједничку трговинску политику ЕУ.
Међутим, даље проширење ЕУ подржало је само 44 одсто испитаника, док је 46 одсто било против.
Подршка евру је непромењена – 74 одсто испитаника подржава заједничку валуту, а највећи ентузијасти међу њима су Естонци (88 одсто), Ирци и Словенци (84 одсто), док у Италији, где је евроскептична коалиција победила на изборима ове године, подршка евру износи 61 одсто.
Као највеће постигнуће блока, 58 одсто грађана ЕУ види слободно кретање људи, роба и услуга, док 54 одсто испитаника сматра да је то – мир међу чланицама ЕУ.
На трећем месту, као највећи успех Уније, нашао се програм студентске размене широм ЕУ „Еразмус“, према мишљењу 24 одсто испитаника, а трећепласирана је и европска валута.
Скоро половина испитаника је у највреднија постигнућа сврстала и јефтиније разговоре мобилним телефоном, док је најмање трећина рекла да има користи од побољшаних потрошачких права када купују производе или услуге у некој другој земљи ЕУ, као и од већих права путника ваздушног саобраћаја.