Љубав Србије и Русије није једносмерна, како неки мисле… Ево и доказа…
Премијера Светског првенства. Полувреме утакмице Русија – Саудијска Арабија. Пушење је свуда забрањено, а они који заједно у ходницима „Лужњикија“ крше тај пропис, кријући се по ћошковима, често уђу у причу, без обзира ко је одакле и за кога навија.
„Одакле си?“, упитао ме је Рус.
„Из Србије“, одговрио сам.
„Извини… Извините сви… Опростите нам“, наставио је навијач домаћина Мундијала.
Мало је рећи да сам остао збуњен његовим наступом. Логично, уследило је питање:
„Зашто се извињаваш?“
Није чекао ни да завршим питање, одговорио ми је:
„Извињавам се због бомбардовања 1999. године“.
Тек сад сам збуњен, а Рус не чека следеће питање, већ наставља:
„Нисмо вас ми бомбардовали, али нисмо вас ни заштитили колико је требало и колико смо могли. Било је то време Јељцина, нисмо ни вето ставили“…
Делује да је човеку искрено жао, а мени је било довољно што се ико ван Србије уопште више и сећа те агресије.
Прешли смо затим на друге теме, подразумева се фудбалске.
„Све генерације Руса су поносне што смо добили ово Светско првенство“, објаснио ми је на крају Рус, са којим сам се сит испричао, а ни за име га нисам питао.
Без обзира на то, тај Рус остаће ми дубоко урезан у сећање.
Курир