Ф. Ј. (42) и Б. Ц. (39), приведени због сумње да су на друштвеним мрежама ширили лажне информације о загађеној води у Београду, у петак су у тужилаштву рекли да се кају. Како незванично сазнајемо, признали су да су писали спорне поруке, али и да нису намеравали да шире панику.
Саслушани су у Вишем тужилаштву због сумње да су извршили дело изазивање панике и нереда, а како је, за „Новости“, потврдила Татјана Секулић, портпарол ВЈТ, тужилаштво је предложило да им се одреди притвор да не би поновили кривично дело.
МУП је саопштио пре два дана да се Ф. Ј. и Б. Ц. сумњиче да су на друштвеним мрежама ширили лажну информацију да у наредна два дана воду у београдском водоводу не треба користити за пиће, јер се грешком просуо метан пун канцерогених честица. Б. Ц. је, иначе, запослен у МУП.
Четрнаесторо људи осуђено је у последње три године за изазивање панике и нереда у Србији, махом условним казнама, иако су медији писали о кривичним пријавама због лажних дојава о бомбама, плутању стотина лешева током поплава у Обреновцу, штетном дејства дечјих вакцина…
Двоје их је осуђено на краћу затворску казну, троје на новчане, а деветоро на условне казне.
Мада закон предвиђа казне од три месеца до три године затвора, односно до пет ако је паника изазвана преко средстава јавног информисања, казне су на законском минимуму, јер је, кажу у тужилаштву, тешко доказати да је последица одређене дезинформације масовна паника. А без последице нема ни дела.
Због изазивања панике путем друштвених мрежа у време обреновачких поплава 2014. приведено је 15 особа, од којих је против девет покренут поступак. Са некима се тужилаштво одмах договорило да признају дело у замену за условне осуде, док су остали процесуирани.
Ми смо од 2014. имали само пет оваквих случајева, од којих су два пресуђена и казне су биле условне – каже Иван Марковић, портпарол Трећег основног тужилаштва у Београду.
Сада нам је актуелна пријава Министарства рада против особе која је на ТВ тврдила да радници центара учествују у нелегалном усвајању деце у иностранству.
У другим земљама казне су оштрије. Немачка од лане санкционише ширење мржње и панике казнама до 50 милиона евра.
ЗАТВОР ЗБОГ ДОЈАВЕ О БОМБИ
Дело је најлакше доказиво када неко лажно пријави постављање бомбе, јер су последице очигледне: грађани и запослени морају да напусте суд. Зато су санкције код ових дела најстроже, али и оне не прелазе годину дана затвора.
http://www.novosti.rs