Споразум који су потписалe Грчкa и Македонијa о преиминовању имена бивше југословенске републике у Република Северна Македонија, предвиђа само обавезе за Скопље, док грчка страна има само права. Једина обавеза Атине је да не омета улазак Македоније у НАТО и ЕУ, каже професор Александар Даштевски.
До реализације самог споразума и коначног разрешења спора двеју држава, по свој прилици ће „још воде протећи“, јер је питање колико су оправдане тврдње двојице премијера да је овим договором нађено решење које ће задовољити обе стране, с обзиром на протесте и незадовољство грађана у Македонији и Грчкој.
Александар Даштевски, универзитетски професор из Скопља, за Спутњик каже да је споразум који су потписале две земље „недостојанствен“ за македонски народ јер је условљен испуњавањем одређених, прилично тешких услова за македонску страну.
„Они су тако постављени да Македонија има само обавезе, а грчка страна само права, без икаквих обавеза. Испуњавање услова који су постављени Скопљу условљено је референдумом и доношењем уставних промена. То треба да се заврши до Нове године, међутим видећемо да ли ће тако и бити јер је македонска опозиција против уставних промена. Грци такође траже да се промени и преамбула Устава, а сада је нејасно да ли она треба да се промени делимично или у потпуности, а преамбула Устава је оно што објашњава македонску државу и македонски језик. У њој су Крушевска република у прво заседање АСНОМ-а (Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније), па је у том смислу споразум понижавајући и таква пракса, да се пише нова преамбула Устава, готово да не постоји у свету. Мислим да је то неизводљиво“, примећује Даштевски.
Он подсећа да споразум Атине и Скоља подразумева да македонски устав треба да се промени до краја ове године.
„Чак и ако се то деси, опет је све на дугом штапу и ништа није завршено, јер Грци о томе треба да гласају у свом парламенту, а Ципрасов коалициони партнер у Влади, шеф мале националистичке странке Независни Грци и министар одбране Панос Каменос, који је у суботу Ципрасу дао подршку за опстанак грчке владе, рекао је да неће гласати за име Северна Република Македонија јер је против термина Македонија у имену. Дакле, око споразума има много перипетија, али нема довољно времена. Иако кажу да се тим договором решава македонски језик и македонска националност, у самом споразуму је дефинисано шта тачно може, а шта не, и то сада треба да се проверава, да се прави комисија која ће на томе морати да ради бар пет година“, напомиње Даштевски.
Према његовим речима, спор са Грчком требало је решити достојанствено, националним консензусом позиције, опозиције и председника државе. Међутим, како каже, споразум који је направљен није достојанствен по македонску страну.
Такође, додаје Даштевски, испуњавање услова наметнутих споразумом не зависи од влада у Скопљу и Атини.
„Опозиција и у Грчкој и у Македонији је против овог споразума. Притом, није у питању само опозиција, већ и македонски народ, грађани који не желе да их везују за опозиционе партије али се противе овом договору и протестују. Исто се дешава и у Грчкој где протесте не организује опозиција већ народ“, образлаже Даштевски.
Македонија ће, примећује наш саговорник, са овако постигнутим споразумом можда и ући у НАТО, јер је, каже, то интерес Запада, али у ЕУ сигурно неће.
„И из саме Европске уније су рекли да се сада ради на томе да се добије датум за преговоре и то је једино што може да се деси, а улазак Македоније у Унију се предвиђа за неких петнаестак година. Дакле, у том смислу овај споразум не значи ништа. Једина обавеза Грчке је да не омета улазак Македоније у НАТО и ЕУ, а то је оно што је битно Западу да би контролисао ситуацију. Исто се дешава и у Србији — раније нису инсистирали, а сада инсистирају да и Србија уђе у НАТО, јер знају да губе контролу над том територијом“, закључује Даштевски за Спутњик.
(rs.sputniknews.com)