Девет тачака: Европске похвале и замерке Србији

Европски савет ће у својим закључцима о Србији поздравити постигнути напредак преговорима о приступању, али и подсетити Србију да темпо преговора о чланству са ЕУ зависи од напретка у области владавине права и нормализације односа са Косовом.

”Савет поздравља потврђену посвећеност српске владе европским интеграцијама као њеном стратешком циљу. Сада је пресудно да овај стратешки избор буде активније и недвосмислено представљен у јавној расправи”, наводи се у нацрту закључака Савета који би требало да буду усвојени следеће недеље, а у које је Тањуг имао увид.

Закључци о Србији представљени су у девет тачака.

Савет позива Србију да значајно појача своје реформске напоре у области владавине права, а посебно да осигура независност и укупну ефикасност правосудног система.

”Недостатак напретка у области слободе изражавања изазива све већу забринутост.

Власти треба да гарантују сигурну климу која доприноси неометаном остваривању слободе изражавања и независности медија као приоритета, укључујући и појачавање напора да се истраже случајеви напада на новинаре”, наводи се у нацрту закључака.

Србија се позива да посветити посебну пажњу пуном поштовању основних права, укључујући заштиту најугроженијих група, недискриминаторни третман националних мањина широм Србије, посебно у области образовања, коришћења мањинских језика, приступа медија и верских служби на језицима мањина.

Наглашава се да случајеви говора мржње, застрашивања и напади морају бити решавани ”брзо и чврсто”. Позива се на побољашње транспарентности, инклузивност и квалитет израде закона, укључујући и ангажман цивилног друштва.

”Хитно је потребан даљњи напредак у функционисању независних тела и демократских институција, укључујући и парламентарни наџор, као и уставне реформе. Савет истиче да се препоруке међународних посматрача, након последњих избора у Србији, морају приоритетно испратити.

Савет такође наглашава важност унутрашњег поступања с ратним злочинима и потпуну сарадњу са Механизмом за међународне кривичне трибунале (МИЦТ)”, стоји у докумету Савета.

Када је реч о економским реформама, Савет бележи ”континуирани напредак” и подстиче Србију да даље побољша пословно окружење, реши државни дуг и унапредити спровођење структурних реформи, посебно у енергетском и транспортном сектору, тржишту рада, пореској администрацији и јавним набавкама, укључујући реструктурирање и приватизацију предузећа у државном власништву.

Дијалог Београда и Приштине

Европски савет се у својим закључцима осврнуо и на дијалог Београда и Приштине поздрвивши ”посвећеност обе стране раду на свеобухватној нормализацији односа, укључујући форму правно обавезујућег споразума ”који је кључан за њихове европске путеве и неопходна за одрживу регионалну стабилност”.

Савет је поздравио и почетак рада на изради статута Заједнице српских општина уз очекивање да се обе стране конструктивно ангажују у процесу како би се испунила ова ”обавеза која постоји већ дуго времена”.

Истовремено се позива на отклањање препрека у примени споразума о енергетици, мосту у Митровици, интегрисаном управљању границом, узајамном признавања диплома.

”Савет позива Србију да у доброј вери спроведе свој део свих споразума и да се конструктивно ангажује са Косовом у формулисању и спровођењу будућих споразума”, стоји у нацрту закључака Савета.

Савет напомиње да ће наставити да пажљиво надгледа континуирану ангажованост Србије ка ”видљивом и одрживом напретку у нормализацији односа с Косовом”, како би Србија и Косово могле да наставе на својим европским путевима избјегавајући да блокирају једна другу.

Истовремено се поздравља и ангажман високе представнице Федерике Могерини у посредовању у дијалогу ”имајући у виду даљи интензиви ангажман са обе стране у циљу постизања свеобухватног решења.”

Савет у својим закључцима и овога пута позива Србију да се постепено усклади са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, али и да се приоритетно посвети ”промени тренутног тренда опадања те усклађености”.

Србија се позива и да се ”уздржи од скретања од заједниче визне политике” и при чему се додаје да је ” нова пракса склапања споразума са трећим државама изазвала забринутост”.

На крају закљчака о Србији, Савет поздравља конструктивни ангажман земље у области регионалне сарадње, а Србија се охрабрује да настави са трајним напорима на јачању добросуседских односа.

Танјуг