Србија би, после хашких захтева и разрешења косовског чвора, могла да се суочи са још једним условом на путу ка Бриселу – да понесе већи део терета мигрантске кризе.
Намера Европске уније да заустави мигранте ван својих граница и „почисти“ расељене који су већ ушли на њену територију засада је још на нивоу незваничних планова, али се у дипломатским круговима спекулише о томе да се увелико тражи погодна тачка на Западном Балкану у коју би се слило на хиљаде избеглица.
Засада се као могуће локације избегличког „мегакампа“ помињу Албанија, БиХ и Србија, али српски званичници поручују да је апсолутно неприхватљиво да наша земља постане „паркинг“ за мигранте. „У игри“ је и опција да се прихватни центар формира и негде у северној Африци.
Према информацијама из Брисела, ЕУ би следеће недеље требало да почне разматрање „регионалне излазне платформе“, на основу које ће се одлучивати о захтевима за азил миграната пре него што стигну у Европу. Оваква формулација биће уграђена и у саопштење лидера Уније са самита који ће бити одржан 28. и 29. јуна.
Премијерка Србије Ана Брнабић поручила је јуче да се наша земља залаже за европско решење миграционе проблематике и укључивање транзитних земаља Балкана:
– Ако заједничка политика са ЕУ буде фер и у складу са договореним, и Србија ће у њој учестовати. Србија је показала саосећање и солидарност, поносна сам на то колико добро наша полиција и армије сарађују са суседним државама и агенцијом ЕУ за заштиту граница „Фронтекс“. У избегличкој кризи смо вратили са границе више од 40.000 особа које су хтеле да уђу илегално. То ћемо и даље чинити. Зато свака будућа заједничка миграциона политика мора да обухвати и балканске државе – оценила је српска премијерка.
Она је нагласила да се и даље треба припремати за могућност доласка великог броја избеглица, због ратова, политичке нестабилности и климатских промена, и да би било „неодговорно не очекивати долазак још више миграната“.
Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић поручио је јуче у Бриселу, на састанку о миграционој ситуацији на Западном Балкану, да Србија не може бити усамљена у решавању ове кризе. Он је рекао да није задовољан ситуацијом и указао да мигранти у Србију долазе из земља ЕУ – Грчке и Бугарске:
– Важно да Европа разуме наше проблеме, да појачамо капацитете наше полиције и да јачамо ресурсе за заштиту државне границе, као и сарадњу са другим земљама кроз заједничке патроле и размену података.
Комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић негира, за „Новости“, да би велики прихватни камп могао да буде изграђен на нашој територији. Он објашњава да је балканска мигрантска рута попримила више праваца и да се избеглице крећу и према Румунији, Србији, БиХ… Цуцић је такође негирао оптужбе новинарке из Сарајева Ниџаре Ахметашевић да кампови у Србији изгледају као концентрациони логори:
– Позивам је да дође, да покуша да их пронађе и лично се увери како третирамо мигранте, а онда да одлучи колико дуго треба да нам се извињава – каже Цуцић, не скривајући огорчење.
У Србији тренутно постоји 18 центара у којима је смештено 2.700 миграната, док је њихов укупни број на нашој територији 4.000. Преко наше земље до сада је прешло милион и по људи, од чега 350.000 деце.
Министар унутрашњих послова Аустрије Херберт Кикл обелоданио је јуче, у писму европском комесару Димитрису Аврамопулосом, да је у прва четири месеца број илегалних прелазака граница преко копненог пута у поређењу са истим периодом прошле године вишеструко порастао и да развој ситуације забрињава.
Он очекује хитне и конкретне мере за Западни Балкан и залаже се за јачу заштиту граница и оштрију политику протеривања миграната с територије ЕУ.
Аврамопулос је поручио да постоји идеја о изградњи кампова али је навео да још нема конкретног предлога.
http://www.novosti.rs
Д. М. – В. М.