НАЈВРЕМЕШНИЈИ експонат Народног музеја, међу 400.000 археолошких, историјских, нумизматичких, уметничких предмета, ретких књига, архивских докумената, јесте у свету јединствена вилица хоминида са локалитета Мала Баланица, стара пола милиона година. Остали експонати из праисторије са ових простора подељени су у неколико збирки – за палеолит и мезолит, Лепенски вир, старији и млађи неолит и енеолит, збирке бронзаног и гвозденог доба.
Највећи део експоната, алатки од костију, окресаног камена и животињских костију, из збирке палеолита и мезолита чине налази са локалитета Шалитрена пећина код Мионице, а има их и са налазишта Велика и Мала Баланица и Пештурина у близини Ниша, као и Хаџи-Проданова пећина код Ивањице. Иначе, Шалитрена пећина је један од најбогатијих и најзначајнијих горњопалеолитских локалитета у југоисточној Европи.
Почетком 20. века у музеј су пристигли први предмети који чине збирку за старији неолит, а реч је о налазима са локалитета Старчево крај Панчева, Павловац (Чукар и Гумниште) поред Врања, Носа – Бисерна обала у близини Суботице, Течић у Шумадији, Ајмана, Мала Врбица и Арија Баби у Ђердапу. Најбројнији су керамички предмети – посуде, тегови, пршљенци, глачалице… Ту су и алатке од глачаног камена за обраду дрвета и коже, и ситњење житарица, оруђа и оружја од окресаног камена, алатке од кости и рога, накит, жртвеници, фигурине, модел пећи, али и веома атрактивне сликане посуде беспрекорне израде.
Чувена винчанска култура заступљена је у збирци за млађи неолит и енеолит, а доспела је са локалитета Бело брдо (Винча), Плочник код Прокупља и Беловоде у близини Петровца на Млави. Ова збирка сведочи о појави металургије први пут у свету, и то управо код нас. Тако музеј чува прве металне артефакте – бакарна длета, секире, чекиће, игле, перле, привеске, калупе… Карактеристичне су и керамичке антропоморфне посуде, као и зооморфне и антропоморфне фигурине, које су, уз украсну, имале и ритуалну намену.
У збирци бронзаног доба издвајају се посуде (пехари, урне…), као и богато украшене статуе звонастог облика, које потичу из свих делова Србије. Ипак, истичу се Дупљајска колица, округлог облика на три точка, која вуку барске птице, са статуетом која представља фигуру мушког божанства, пронађена у околини Вршца, али и богато украшена гривна из Дрвна, као и мач и дијадема – гробни налаз из Коњуше. Неколико изванредних украсних предмета од злата потиче из Велике Врбице крај Кладова.
Оруђе, накит, предмети за свакодневну употребу од гвожђа, бронзе, сребра и злата, као и чувени сребрни појасеви типа “мраморац” из средине 5. века, остава из Чуруга с почетка латенског периода, коњска опрема из Великог Ветрена, сребрне шарнирске фибуле из Алексинца, келтски мачеви и ножеви – све то чини збирку гвозденог доба.
Из некропола у Требеништу, Радолишту, из Новог Пазара и Будве, али и са локалитета Кале – Кршевица код Бујановца и Стоби у Македонији, потичу предмети из грчко-хеленског периода. У оквиру богатих кнежевских гробова са некрополе Требениште откривене су златне маске, сандале, војничка опрема, накит, бронзане и стаклене посуде. Као врхунско занатско умеће издваја се коринтски кратер из Требеништа с представом коњаника, један од ретких таквих сачуваних предмета, посебно изван грчког света. Од античких грчких предмета који су путем поклона доспели у музеј истичу се сликане посуде из Олбије (јужна Русија), међу којима значајно место заузима звонолики кратер с представом Диониса и Аријадне, али пре свих мермерна копија Фидијине скулптуре “Атена Партенос”.
СВЕТСКИ јединствена је збирка Лепенски вир, са монументалним риболиким скулптурама за које се верује да су прва вајарска дела у цивилизацији. Све што је пронађено на овом сензационалном локалитету откривеном приликом археолошких ископавања у оквиру пројекта Ђердап I, крајем шездесетих година, чува се управо у Народном музеју, а то су предмети од кости и рога – игле, удице, спатуле, накит од кости и шкољки, керамичке посуде, предмети од окресаног и глачаног камена, жртвеници, фигурине и амулети…
М. Краљ – Д. Матовић
Извор: Новости