Изјава замјеника предсједника владајуће партије тзв. Косова Реџепа Хотија да евентуална подјела Косова не би била могућа без припајања Косову дијела Санџака који припада Србији, али и дијела Санџака који се налази у Црној Гори, према мишљењу аналитичара, значи само једно — да је идеја о природној, односно „Великој Албанији“ прилично жива.
Да је то тако потврђује и најновији примјер изградње новог ауто-пута којим Тирана планира да повеже унутрашњост земље са градом Улцињом у Црној Гори. Иако се читав пројекат представља као замајац развоју елитног туризма и албанске економије, многима ипак није промакло да ће на овај начин и Улцињ дефакто бити увезан у систем албанских општина.
Када се томе дода да је Хоти у интервјуу за приштински портал „Љајми“ отворено казао да Београд евентуалну подјелу Косова сматра стварном опцијом само „како би се спријечило стварање „Велике Албаније“ од које српска држава има страх, онда није тешко закључити да је у питању реалан пројекат.
Хотијева изјава је интересантна из више углова, сматра Бошко Вукићевић, али овог аналитичара прије свега, каже, „фасцинира скандалозно ћутање европских званичника на овакву врсту екстремистичке реторике високорангираног политичара владајуће партије са територије која је од многих европских земаља противправно призната као независна држава“.
„То је само додатна потврда политике двоструких стандарда бриселских технократа, који су се експресно и у пријетећој форми оглашавали када су неки српски политичари помињали могућност одузимања територија које припадају другим државама. Има се утисак да је тишина којом су са Запада пропраћене екстремистичке изјаве албанских политичара, долазиле оне из Албаније, Македоније, Црне Горе или из тзв. државе Косово, дио једне стратегије која је утврђена још прије неколико деценија у неким центрима моћи, а која би могла да доведе до нових неправди, несрећа и ратова на Балкану“, каже Вукићевић за Спутњик.
Вукићевић у том смислу наглашава да је „евидентно да се Албанци не би на такав непримјерен, агресиван и бруталан начин односили да немају јасну и јавну подршку њихових америчких, а у некој мјери и европских покровитеља“.
„Имајући то у виду, постаје јасно да било који покушај разрешења косовског питања од стране власти Србије нема никакве шансе за успјех ако у њему не буде активно учествовала Русија, која би као српски савезник представљала противтежу албанским покровитељима са стране Запада“, сматра наш саговорник.
Када је пак у питању однос званичне Подгорице према Хотијевој најави могућег заузимања црногорске територије, наш саговорник каже да се у том смислу само „још једном може констатовати кукавичко ћутање монтенегринске власти, али и већине политичких странака из Црне Горе“.
„Није први пут да албански политичари најављују отцјепљење црногорских територија и њихово припајање Албанији, а колико су озбиљни у намјерама говори и скорашња најава градње ауто-пута Шенђин—Велипоја, чија би се траса спојила са Улцињом. Таква великоалбанска политика је заједничка за све политичаре тог народа у Црној Гори, без обзира на њихово режимско или опозиционо позиционирање. Поменуто ћутање монтенегринског режима на сада већ обзнањене великоалбанске тежње само је показатељ ограниченог суверенитета актуелне црногорске државе, коју инострани центри моћи, зарад неких њима знаних циљева, цензуришу и стопирају током обављања послова од националног интереса. Штавише, такво ћутање је управо манифестација ’синдрома инфериорне зависности‘“, подвлачи Вукићевић.
Да ли је могућа „коректна подела“ Космета
Да је политика Тиране и Приштине на стварању ’Велике Албаније‘ очигледна и максималистичка“, сматра и аналитичар Војин Грубач. Он за Спутњик додаје да се све одиграва уз подршку администрације САД, као и да се у том смислу могу видјети „агресивне територијалне претензије према Србији, Црној Гори и (Сјеверној) Македонији“.
Ако је већ дошло вријеме да се те ствари решавају, Грубач истиче да је то могуће учинити, али „само на коректним основама“.
„Мишљења сам да се територија Космета мора подијелити коректно, а то је да Србима припадне 51 одсто, а Албанцима 49 одсто те територије. То је својевремено био предлог Француске и Њемачке, уз подршку Русије, који је предочен Београду 1998. године“, подсјећа Грубач, који додаје да би у том случају морало доћи и до размјене територија, али не на начин како то замишљају албански идеолози.
„Наиме, праведно би било да се губитак 49 одсто територије Космета компензује предајом дијела територије Албаније од Бојане до Дрима Црној Гори и Србији. Спорно би могло бити питање Скадра, који би требао ући у ту компензацију и размјену територија, те припасти Црној Гори“, сматра он.
„Дакако, албанским идеолозима великодржавља се то неће свидјети, али то је само њихов проблем, јер у перспективи, како се геостратешки ситуација буде мијењала, може им се десити да не добију ни педаљ Космета, па и да изгубе дио територија Албаније, по истом принципу по којему су посезали за туђим територијама. Да се то не би десило, потребно је стварима приступити обострано коректно. Јер никоме нису потребни прогони било кога и било гдје, мада знамо да свака батина има два краја“, закључује Грубач.
Небојша Поповић за Спутњик