У последње вријеме све чешће чујемо тужне и забрињавајуће вести које нам долазе из братске нам земље Украјине. Председник државе Петро Порошенко и његова политичка елита у настојању да освоје предстојеће изборе и сачувају своју политичку власт, на један врло нехуман и лицјемаран начин покушавају максимално да искористе и манипулишу црквом и вјерницима у Украјини, поручено је из СНП – Избор је наш.
Отворено играјући на карту аутокефалије, украјинске власти настављају да врше невероватан притисак на патријарха Вартоломеја, активно укључујћи у цијели процес своје најближе савезнике – Вашингтон.
У разговору са Васељенским патријархаом, украјински политичари не само да одбацују етику односа са Црквом и свештеним лицима, него дозвољавају себи да директно пријете патријарху, и говоре о неким „санкцијама“ из Сједињених Америчких Држава према Фанару због одлагањa одлуке о проглашењу независности Украјинске Православне цркве тзв. Кијевске Патријаршије.
Евидентно је да су покушаји стварања Украјинске аутокефалне локалне цркве у очима политичара у Кијеву, убедљиво средство у промоцији сопственога имиџа на предстојећим изборима.Спашавјући своју политичку каријеру од пропасти, они унишатавају и онако већ рањену и расколима подјељену Цркву.
И није битно то што се исти председник причешћује и у храмовима канонске Цркве и просторијама расколиничких друштава, па и код самих грко-католика, који ни у каквом евхаристијском обштењу с Православном Црквом нису и немогу бити. Због тога питање: „Шта је и где је истина?“ пред таквим политичарима није уопште важно и актуелно. Њихова полазна тачка се огледа у жељи да у свему постоји релативизам! За њих нема никакве разлике између расколника и Православних, који су сачували своју вјерност светоотачком предању и канонима. Таква званична политика дорпиноси само стварању нових раскола и разједињавању Цркве Христове, јер се грађани јавно позивају да сами бирају цркву коју желе и да остварују своје религиозне потребе у свакој организацији која себе назива ,Црква,,. Зарад политичког интереса господин Порошенко уништава све оно што је вјековима чувано као зјеница ока у православном украјинском народу. А Свети отаци нам из дубина векова говоре: „да чак и мучеништво за име Христа нас не спасава од греха раскола“.
Украјински политичари који од једном тако заволеше аутоцефалију, нажалост, не сећају се или не желе да се сећају Христових речи које „дају Цару оно што је Царево, а Божије Богу“ (Матеј 22:21). Уосталом, Црква се брине о душама људским, а држава, ако је, наравно, инспирисана хришћанским идеалима и јеванђелским правилима, организује земаљски живот људи, тако да народу буде лакше оствариво спасење у Христу. Спасење душе за љубитеље аутокефалности су само обичне речи. За њих је најважније – задржати своје царствство, који је „од овога света“ за разлику од царства Христовога, које је „није од овога света“.
Председник Поросшенко истински жели да створи своју „домаћу цркву“, али, авај, он је изабрао погрешан пут, јер таква „црква“ како је он замислио стоји на темељу раскола и пропасти.. Примена идеје украјинског председника Порошенка да створи „јединствену локалну православну цркву“, укидањем украјинске православне цркве Московскев Патријаршије може само да изазове протесте, у народу, који врло лако могу да прерасту у сукобе и демонстрације. Почеће ригидно, категорично одбацивање свих ових мјера и одлучно супростављање од свештенства и великога броја вјерника каноноске православне цркве у Украјини. Власти Украјине ће покушати сузбити протесте силом уз учешће не само административно-репресивног апарата већ и бораца националистичких организација. То ће неизбежно довести до оштрог погоршања грађанског сукоба унутар Украјине, провоцирати ново крвопролиће и одвратити изгледе за мирно рјешење у земљи. Подела ће се умножити, подела ће имати горко воће, подела ће подривати већ тешко стање украјинске државе.
И све ово нама који живимо на Балкану већ одавно је познато. Већ смо „прошли“ сличан сценарио, када су у име политичких идеја рушени режими, а религије искориштаване ради подривања мржње и нетрпељивости међу народима. Због политичких идеја, рађали су се и расколи на нашој Цркви, која данас има отворене ране у Македонији и Црној Гори. Због тога имамо морално право да кроз примјере сопствене трагедије позовемо политичке елите у Украјини, да не манипулишу Црквом Христовом и братским украјинским народом. Будучност једне нације гради се на темељу нацоиналног једниства и очувању канонске вјере Православне, а не на темeљу раскола и инструкција са Запада.
Бања Лука, 21.06.2018.
ИН4С