Прва фирма која је затражила заштиту од дискриминације у Хрватској пред Комитетом УН за права човека у Женеви јесте некадашњи зрењанински месни гигант БЕК. БЕК-у је, како каже правни заступник Зоран Ристић, Хрватска одузела својину коју је купио 1958. и на којој је био уписан у земљишним књигама.
Реч је о кући у Ријеци, на Кантриди, поред које су изградили централно складиште за целу Истру од 300 квадрата. Имовина им је одузета 1992. и данас је користи друга фирма, али се води на Хрватску.
БЕК је изгубио спор пред хрватским правосуђем, а повод за тужбу је, како каже Ристић, то што Хрватска третира грађане и фирме као поданике првог и другог реда. За БЕК-ом, како сазнајемо, повешће се и друга српска предузећа која су изгубила спорове око одузете имовине. Они више неће тражити правду пред Европским судом за људска права у Стразбуру, пред којим су већ изгубили два спора, јер је Суд утврдио да ово питање треба да се реши билатералним уговором између Србије и Хрватске, који би прецизирао примену анекса Г Споразума о сукцесији.
Србија је понудила Хрватској овакав споразум пре 11 година, али се Загреб већ дуже од деценије не изјашњава. Истовремено, сви судови одбијају тужбе српских и босанских фирми јер не постоје билатерални споразуми са ове две земље. Истовремено, српски судови враћају некретнине које су припадале фирмама из бивших југословенских република.
Удружење „Одузета имовина“ предложиће зато Влади Србије нови билатерални споразум са Хрватском за спровођење анекса Г, за који кажу да има више шанси да га ова земља прихвати. По речима председника Удружења Зорана Ристића, претходни споразум предвиђао је враћање непокретности и покретности, потраживања и станарских права на стање пре 1991, као и плаћање одштете.
– Наш предлог подразумева враћање имовине која се данас води на Хрватску, а о одштети би се касније разговарало. Такође предвиђа именовање арбитра. Хрватској би се дао рок да се изјасни о споразуму, па уколико се не изјасни или га одбије, тражимо формирање међуресорне групе, састављене од угледних стручњака из бивше Југославије. Ако и то одбије, створени су услови за покретање арбитраже у Хагу – каже Ристић за „Новости“.
Он напомиње да је крајње време да Србија учини нешто да заштити имовину својих предузећа, као што су се „наоштрили“ Босанци. Веће министара БиХ затражило је од свих надлежних државних органа, укључујући Правобранилаштво, министарства полиције, финансија и правде, као и представника БиХ у Сталном заједничком одбору виших представника држава наследница, да се укључе у заштиту босанске имовине у Хрватској и да припреме информацију о предлогу мера.
Како „Новости“ сазнају, Државно правобранилаштво у Србији за сада је ангажовано само у малом броју случајева, а један од њих је случај „Југопетролових“ пумпи, такође одузетих 1991. Остале компаније које су тужиле Хрватску пред тамошњим судовима, али и Европском суду за људска права у Стразбуру, како тврде, нису имале никакву сарадњу са Правобранилаштвом.
Извор: Новости