Уочи договорене нове рунде разговора са Београдом, председник привремених институција у Приштини Хашим Тачи још једном је долио уље на ватру провокацијом да ће се на преговарачком столу наћи и питање граница, а најавио је да ће Приштина тражити помоћ експерата, „укључујући и НАТО“.
Тачи је „израчунао“ да је гранична линија дуга 400 километара и поручио да се „неће дозволити да буде угрожен ниједан милиметар територије Косова“. Коментаришући ове речи, директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао је да не разуме о чему говори јер Тачијев „није ни један једини милиметар територије АП Косово и Метохија“:
„То што Тачи говори јасно показује да неки замишљају да ће бити довољно да доведу делегацију Србије и председника Вучића за сто у Бриселу и да добију све. Али, не треба да рачунају на то, јер се то неће догодити. Овакве изјаве јасно говоре и о количини притиска коме ће Србија и њен председник по овом питању бити изложени. Али, могућност да се нешто на тај начин постигне биће управо обрнуто пропорционална количини притиска који се на председника Вучића врши.“
Према Ђурићевој оцени, очигледно је потпуно одсуство спремности Приштине за компромис и озбиљан разговор, због чега он од предстојећих разговора у Бриселу не очекује – ништа.
Нова рунда разговора, подсетимо, биће тродневна. Сутра и у суботу састају се експертски тимови, а за недељу је заказан састанак Вучић – Тачи.
Реагујући на Тачијеву изјаву, први потпредседник Владе Ивица Дачић поручио је јуче да границе између „Косова“ и Србије не постоје и да зато нису утврђене, као и да убацивање других тема у дијалог није више могуће:
„Било је могуће пре десетак или двадесетак година, а данас да Србији неко поставља ултиматум је потпуно немогуће.“
Дачић је навео и да прво треба да се види постоје ли границе између Косова и Албаније, а „пошто нема контроле“ закључио је да је то „велика Албанија“. Он је рекао и да код дела Албанаца постоји жеља за стварањем тзв. зелене трансверзале:
„То постоји више векова. Позната је та жеља још из доба Аустроугарске и Турске да се одвоје Србија и Црна Гора линијом која би ишла преко Косова, Санџака и БиХ. Препрека томе је северно Косово и у томе је ствар.“
Али, како је додао, не брину га Албанци и великоалбанске теорије, већ њихови ментори који се праве да то не чују и не знају, па када на њихова врата закуца та врста екстремизма, испадне да су и они забринути због тога:
„Многе од тих земаља подржавале су разне ослободилачке покрете који су постали главна терористичка претња. Иза идеје „зелене трансверзале“ је исламски екстремизам.“
Пре Тачија, ове недеље заменик председника његове некадашње странке – ДПК, Реџеп Хоти, такође се бавио исцртавањем међе, рекавши да подела Косова није на дневном реду, али и када би била „да би подразумевала да Косово узме Санџак и део југа Србије“.
Душан Пророковић, из Центра за стратешке алтернативе, сматра да су претње Приштине и њихово позивање на НАТО били реална опасност по Србију и њену безбедност пре десет година, али да је данас ситуација у међународној политици и односу снага – другачија:
„Када велике силе уложе у отварање неког жаришта, као што је то случај са неким западним када је реч о КиМ, њихов интерес је да се брину да оно стално „тиња“. Али, Запад више нема моћ, а ни интерес да отвара велике кризе на Балкану. Рецимо, када би букнула криза у Санџаку, коме би се Србија више приклонила – Русији или САД? И у Вашингтону и у Бриселу су свесни да нису више у ситуацији да се тако играју.“
Административни прелаз између централне Србије и покрајине
Дијалог је током година довео до знатне нормализације односа између Приштине и Београда. Сада је нормализација доведена до свеобухватног нивоа. Суштину правнообавезујућег споразума дефинишу две стране уз помоћ високе представнице ЕУ. Трајно решење значи одрживо реално решење, у складу са међународним правом.
Овако је Маја Коцијанчич, портпарол европске шефице дипломатије Федерике Могерини, одговорила на питање „Новости“ да ли ће се на састанку Вучића и Тачија наћи и питање граница. (Г. Ч.)
ВУЛИН: ПОКУШАЈ ДА СЕ ПОТИСНЕ СУД ЗА ОВК
ИЗЈАВЕ председника привремених институција у Приштини стара су тактика пред сваки наставак дијалога – каже за „Новости“ министар одбране Александар Вулин. – Тачи увек покрене тему која треба да отежа положај Србији и скрене пажњу са чињенице да Приштина није формирала ЗСО. Не треба заборавити ни да ће Тачи урадити све само да се не помињу ЗСО и Суд за ратне злочине ОВК, а то су теме које не могу бити склоњене у страну. Тачи је обично гласан и храбар док не види Вучића, када се нађу у истој просторији, буде много тиши. Тако ће бити и овај пут.
ЗСО И МЕСТО У УН НИСУ ПОВЕЗАНИ
ИАКО је познат став Београда да у наставку дијалога примарно питање треба да буде спровођење споразума о Заједници српских општина, заменик премијера у Приштини Енвер Хоџај јуче је рекао да би оснивање ЗСО и „стицање места Косова у УН“ требало да се одвијају паралелно. На то је заменик директора Канцеларије за КиМ Душан Козарев узвратио да успостављање ЗСО не може имати никакве везе са жељом Хоџаја и да је обмањивање јавности кад се те две теме доводе у било какву везу.
Новости