У Турској ће у недељу, 24. јуна, бити одржани први пут истовремено ванредни председнички и парламентарни избори, након што се 16. јула прошле године народ на референдуму изјаснио о увођењу председничког система вођења државе.
Биће то и први избори одржани у ванредном стању уведеном у тој земљи, након покушаја државног удара, у јулу 2016.
Фаворит за председника је актуелни шеф турске државе, Реџеп Тајип Ердоган, који је безмало 16 година побеђивао на свим изборима на којима је учествовао.
Познаваоци прилика тврде да је политички јаз у Турској данас већи него икада пре, а ако Ердоган победи на председничким изборима, верује се да ће то бити врхунац његове политичке каријере.
Уколико, међутим, у недељу Ердоган не победи на изборима за председника у првом кругу и буде приморан да иде у други круг, то би могло да остави велику мрљу у његовој успешној каријери, сматрају аналитичари.
У дугој политичкој каријери Ердоган је претрпео огромну трансформацију, од 2004, када га је белгијски Јуропијен војс прогласио „Европљанином године“, он претворио у своју сушту супротност, а његови критичари и пре свега опозиција упозоравају на његову ауторитарност.
Његову ауторитарност и окретање од Европске уније, критикује и све више европских званичника, који Ердогана оптужују да намерно кочи приступне преговоре, које Турска води дуже од готово пола века.
Они који су пажљиво пратили његову предизборну кампању тврде да она никада нијее била агресивнија, као и да никада као сада Ердоган на својим иступима није направио више грешака, док поједини експерти чак сумњају у његову победу.
Предизборна истраживања, наиме, показала су да ће Ердоган добити између 45 и 55 одсто подршке турских грађана, али реалност је посве другачија, јер, према многим тумачењима, у Турској је на делу страховлада, па би приликом тајног изјашњавања Ердоган могао да добије и више од 10 одсто мању подршку.
Та мања подршка би могла да дође и отуда што су проблеми у Турској почели да се гомилају.
У последњих 15 година, наиме, просечни годишњи приход у Турској се повећао са 3.500 на 10.000 хиљада долара, а земља је доживела грађевински бум.
Данашња турска економија се, међутим, суочава са растућим тешкоћама, посебно после неуспелог покушаја државног удара и ванредног стања, турска лира је пала за више од 30 одсто, страних инвестиција готово да уопште нема, а поверење других земаља у турску привреду је опало.
Уз то, тренутно Турска је на четвртом месту са земљама са највишим каматним стопама – након Аргентине, Венецуеле и Ирана.
Аналитичари тврде да први пут Ердоган није постигао нове успехе, односно да више није ни у стању да управља економијом земље. Проблеми се јављају и у здравству и у образовању.
Иначе, према коначној листи кандидата за превремене председничке изборе у трци ће се наћи шест кандидата:Догу Перинцек, Мерал Аксенер, Мухарем Инце, Реџеп Таип Ердоган, Селахатин Демиртас и Темел Карамолаоглу.
Ко год победио, нови председник Турске ће имати широка овлашћења, која ће му припасти по председничком систему управљања државе у којем више неће бити премијерске позиције.
Кандидат најјаче опозиционе Народне републиканске партије је Инце, а не лидер те партије Кемал Килицдароглу, који је најгласнији политички опонент Ердогану.
Кандидаткиња опозиционе партије ИYИ је лидерка те релативно нове политичке опције Аксенер.
Она је за кандидатуру прикупила 100.000 потписа грађана, за разлику од Ердогана и Инцеа, који су кандидовани из страначких заступничких клубова у Парламенту Турске.
И лидер опозиционе Саадет партије Карамолаоглу је прикупио потребних 100.000 потписа грађана за кандидатуру.
Опозициона Народна демократска партија кандидовала је лидера Демиртаса, који се, с још 12 парламентарних заступника те партије, од краја 2016. године налази у притвору због оптужница за повезаност с Радничком партијом Курдистана.
И опозициона Ватан партија је прикупила потребне потписе грађана и за председничке изборе кандидирала њеног лидера Паринцека.
У складу са законским променама турски парламент ће убудуће имати 600 уместо 550 осланика.
Председник државе и парламент се бирају на мандат од по пет година.
За победу на председничким изборима кандидат мора да освоји натпросечну већину гласова, а у случају да нити један кандидат то не оствари, за 15 дана ће бити одржан други изборни круг, у који би ишла само два кандидата са највишим бројем освојених гласова из првог круга.
Танјуг