ЕВРОПА не зна шта ће са избеглицама, а као идеално решење, из угла Брисела, за њихов прихват у виду „регионалне платформе за искрцавање“ била би европска земља ван ЕУ. Највише се „типовало“ на Албанију, изгледало је да се све одвија по плану, а онда је стигао хладан туш из Хага – холандски парламент одбио је започињање приступних преговора с Тираном, што би цео пројекат могло озбиљно да доведе у питање, а у центар пажње избаци неку другу земљу, можда, чак, и Србију.
Албанија је добитно решење за ЕУ и зато што није чланица, али ће истовремено поштовати шта тражи Брисел, јер жели да се придружи Унији. Ангела Меркел, као лидер земље која је до сада примила далеко највише миграната, тако би могла да одахне и избегне даље затезање односа са својим министром унутрашњих послова, што би могло у питање да јој доведе и цео мандат.
Аустријски извори наводе да се по питању централног избегличког кампа, наводно, већ воде преговори с владом из Тиране из које, засада, не стижу потврде. Али, многи у ЕУ мисле да би управо Албанија била одлично решење. Близу је, а довољно далеко, има простора за прихват и, што је најважније, излаз на море. До ње мигранти, који долазе воденим путем, не морају кроз копно ЕУ. Као идеалну луку немачки медији су већ видели Драч, који има капацитете да прихвати велике бродове.
С друге стране, Албанија, која се ионако налази на балканској рути, могла би добро финансијски да заради, али и да читаву ситуацију искористи као монету за поткусуривање у процесу европских интеграција. Али, испречили су се Холанђани.
На гласању у четвртак, одбили су почетак приступних преговора са Тираном које је предложила Европска комисија. Иако ова одлука нема обавезујући карактер за владу, министар спољних послова ове земље до сада је увек поштовао став посланика, што значи да би Албанија могла да остане без почетка преговора, а Брисел без прихватног центра.
Албанија је „испливала“ као могуће решење на основу идеје о изградњи прихватног центра коју су прве изнеле Аустрија и Данска, а затим је прихватио и председник Европског савета Доналд Туск. Ту би се вршила „тријажа“: ко има право на азил, наставио би даље ка ЕУ на основу квота, док би други били враћени кућама, по идеалистичком бриселском сценарију, који, до сада, у различитим варијантама, још никада није заживео, јер су избеглице увек проналазиле алтернативни правац.
Немачка је била против док се питала само Ангела Меркел, али се с идејом слаже министар унутрашњих послова Хорст Зехофер. Француска не може да остане усамљена, па је зато овај предлог ипак унет у нацрте закључака за предстојећи Самит ЕУ за крај следеће седмице. Јер, ситуација је ургентна.
Засада се званично не наводи земља у којој би могли да се сливају и стационирају мигрантски токови. Незванично се доста помињао и Тунис иако није у Европи, стидљиво су срицана и имена Украјине, Босне и Херцеговине, па чак и Србије. Али, доскора је све нагињало ка Албанији.
СУЖЕН ИЗБОР
Када би избеглички камп био отворен у Албанији, то би мигранте доста примакло нашим границама. А ако Тирана одбије, онда би некоме из ЕУ могло да падне на памет да покуша да их смести код нас, јер формулација „европске земље која није у ЕУ“ значајно сужава избор.
Аутор: Г. Чворовић, стални дописник Новости у Бриселу