На самиту Европске уније у Бриселу, између осталог би требало да буде одлучено и то да ли Македонија може да започне приступне преговоре са ЕУ. Вето би, међутим, могла да уложи Француска.
Више стотина људи је, у понедељак увече (25. јуна), протестовало у Солуну против компромиса у вишегодишњем спору око имена Македоније, преноси агенција ДПА. Демонстранти су узвикивали националистичке и екстремнодесничарске пароле оптужујући владу у Атини, са Алексисом Ципрасом на челу, за издају.
„Постоји само грчка Македонија“, узвикивали су. Око 200 маскираних демонстраната бацало је камење на полицију, која је употребила сузавац како би их растерала.
Немачка агенција подсећа да су Грчка и Македонија 17. јуна постигле договор о обустављању спора око имена Македоније, који траје готово четврт века. Према том споразуму, бивша југословенска република би убудуће требало да се зове Република Северна Македонија, чиме би се разликовала од северногрчке провинције Македоније и античке Грчке. Заузврат, Атина убудуће неће блокирати пут земље ка НАТО-у и Европској унији.
Француска убија компромис
На самиту ЕУ, који се 28. и 29. јуна одржава у Бриселу, почетак преговора са Македонијом би, међутим, могла да блокира Француска, пише бечки лист Стандард и упозорава да би то могло да угрози решење спора око имена.
„То би готово значило убијање компромиса у вези са именом, који су постигли Грчка и Македонија“, каже за бечки лист шеф Центра за југоисточну Европу са Универзитета у Грацу Флоријан Бибер. Он подсећа да је у Македонији на јесен у плану референдум и оцењује да је „тешко замислити да ће исход бити позитиван уколико ЕУ не награди постигнути договор“.
Бечки лист оцењује да македонској национално-конзервативној опозицији у том случају неће бити тешко да врбује људе да не подрже споразум у вези са именом, зато што ће моћи да кажу како се и поред одустајања од симбола идентитета ништа не мења. „То би био тежак ударац за реформску политику на Балкану“, каже Бибер и додаје да би тиме „Француска постала нова Грчка за Македонију.“
Стандард подсећа и на то да је Македонија од 2005. године кандидат за чланство, али да ју је на путу ка ЕУ до сада блокирала Грчка, те да би у случају да Француска уложи вето, она и даље била спречена да приступи ЕУ и НАТО-у.
„Влада председника Емануела Макрона до европских избора 2019. године категорички одбија све кораке ка даљем проширењу. То има везе с тим што се либерално настројени шеф државе боји јачања утицаја нелибералних источноевропских земаља, као што су земље Вишеградска групе. Макрон жели да у важним земљама ЕУ на власти остану проевропске странке и зато тражи да се не одобре даљи преговори о проширењу. Поред тога, у многим земљама ЕУ још нису схватили да је политика проширења на Балкану повезана са строгим условима. Многи реформски кораци, попут обимне демократизације у Македонији или реформе правосуђа у Албанији, притом се уопште не узимају у обзир. У питању је свеукупна политика условљавања ЕУ и проширење само по себи.“
Стручњак за југоисточну Европу Тобијас Флесенкемпер са Европског института CIFE из Нице за бечки Стандард оцењује: „Европски савет има обавезу да се придржава критеријума које је поставио и тиме да прикладно подржи напредак који је остварен у земљама. Ако то не учини, трајно штети веродостојности своје политике. Уколико се ове седмице не пошаље сигнал да су се напори исплатили, уништава се процес проширења.“
DW (ДОЈЧЕ ВЕЛЕ)