Потези украјинских власти показују да Кијев не намерава да прекине репресивну кампању против руских медија, сматра портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.
„Ове рестриктивне мере сматрамо још једном потврдом чињенице да званични Кијев не намерава да прекине обимну репресивну кампању против медија, посебно руских, како би се сузбила слобода говора у земљи“, рекла је Захарова.
„Очигледно је да кијевске власти, систематски нарушавајући права новинара у условима одсуства оштре реакције међународне заједнице, осећају потпуну некажњивост за своје поступке“, нагласила је Захарова.
Она је додала да Русија очекује од ОЕБС-а и других међународних структура оштрију реакцију на политику ограничавања слободе говора од стране званичног Кијева.
Према њеним речима, овакав корак је још провокативнији, јер је представник ОЕБС-а за слободу говора претходно потврдио отвореност догађаја и изразио захвалност руској страни на показаном интересу.
Приступ ОЕБС-а организацији конференција Захарова је назвала неприхватљивим.
„Таква политика доводи до даље деградације ситуације са обезбеђивањем права на слободу изражавања“, закључила је Захарова.
У понедељак су украјинске власти забраниле улазак у земљу новинару Евгенију Примакову и дописнику телевизије РТ из Израела Поли Слијер. Они су ишли у Кијев на конференцију ОЕБС-а о слободи медија.
Напад на слободу говора
Кијев је више пута ограничавао рад неподобних медија и забрањивао улазак њиховим запосленима. Само у марту 2015. године 115 руских медија изгубило је акредитацију за државне органе.
Репресије су се тицале и представника медијске групе Русија севодња. У новембру 2017. године новинара РИА Новости Захара Виноградова избацили су из воза Москва-Одеса и забранили му улазак у Украјину на пет година. Почетком маја прошле године кијевске власти нису пустиле на финале „Евровизије“ фото-репортера агенције Рамила Ситдикова. Он је добио обавештење о забрани уласка „у вези са непотврђеним разлогом за посету“.
Кијев је 2015. године увео персоналне санкције бројним новинарима, међу којима и генералном директору новинске агенције Русија севодња Дмитрију Кисељову, руководиоцу представништва у Турској, Елени Палашченко и у Казахстану — Олги Коваљенко. Касније је на списак унета и главна уредница Русије севодња и телевизије РТ Маргарита Симоњан.
Спутњик