Бивши премијер Шведске и колумниста „Вашингтон поста“ Карл Билт у тексту за тај амерички лист наводи да, „након сингапурског шоуа који су приредили Доналд Трамп и Ким Џонг Ун, можда нам уследи поновни перформанс Трампа и руског председника Владимира Путина, а након што су видели шта се десило у Сингапуру, многи Европљани су изразито нервозни“.
У тексту под називом „Зашто је Европа нервозна због самита Трамп-Путин“ Билт пише да није да Европљани не подржавају оно што Трамп покушава да учини са Северном Корејом и да је заиста њихова подршка у Савету безбедности УН од користи у претварању Трампове политике ‘максималног притиска’ из реторике у реалност, оцењујући да понекад пријатељи могу да буду корисни.
„Али, самит Трампа и севернокорејског лидера многе је испунио одређеном нервозом. Мало је било оних који су поверовали да ће Ким Џонг-ун заиста предати нуклеарно наоружање када је стигао у хотел у Сингапуру. Дуг, тежак и неизвестан дипломатски процес био је најбоља опција којој је могло да се нада, свакако много боља од алтернативе. Да ли ће Пјонгјанг предати сопствене нуклеарне капацитете у догледној будућности, остаје да се види“, поручује Билт.
Он наводи да, међутим, Трамп сада жели брзи самит са Путином, а европске лидере брине да ће исход свега бити да ће један лидер добити шоу, а други оно што је суштинско.
„Европљани свакако виде и логику и неопходност тога да се седне са лидером Русије у одлучном дијалогу о питањима стратешке стабилности, агресије на Украјину и ужасима Сирије. Они то и сами редовно раде“, сматра Билт.
Oцењује да би било заиста забрињавајуће уколико би Трамп искористио сингапурски сценарио.
„Можемо чути да Путина воли народ Русије, да му се генерално може веровати, да ће два лидера остварити сјајне односе и да су дивни дани пред нама. Председник (Трамп) би могао и да добаци да има неких лепих плаза где би могле неке викендице да се направе. Људска права? Па, тешко је и у многим крајевима света. А Русија, треба о томе мислити, прави нуклеарне бомбе“, пише Билт.
Он наводи и питање Крима и истиче да је Трампов став да то није Путинова кривица већ да је то грешка његовог претходника у Белој кући Барака Обаме који је „забрљао“ по том питању.
„Они ионако тамо сви говоре руски, рекли су Трампу, као уосталом и у већем делу Белорусије и Казахстана“, пише Билт.
Шведски дипломата наводи да, уколико Трамп следи сингапурски сценарио, то ће значити и да ће став бити да су НАТО вежбе у Европи провокација и да би их требало укинути, а при томе ће и амерички порески обвезници уштедети новац.
„А Немци би требало да престану да праве аутомобиле, него да се уместо тога усредсреде на тенкове“, наводи се у Билтовом тексту. Билт оцењује да је Путин опасан саговорник.
„Он ће набацити пар реченица о томе како је Трамп велики лидер, да суверене нације имају право да раде оно што воле, као и неопходност контроле граница. Он ће истакнути и да говоре руски на Криму и да, иначе, имају одличне плаже“, сматра Билт.
Наводи да је много важнијих питања на столу од горе поменутих, попут тога да би Америка требало да подржи украјински суверенитет кроз подржавање политике УН у региону Донбаса, али да се јасно осуди анекција Крима. По њему, ту је и питање трајног мировног процеса у Сирији који би Америка требало снажно да подржи, као и питање смањења нуклеарног наоружања.
„Надајмо се да ће самит председника Русије и председника САД имати за циљ одбрану интереса и вредности Запада. Али, у данашње време, ко зна? Европа је свакако нервозна“, закључује Билт.