Аустрија од 1. јула преузима шестомесечно председавање Савету Европске уније, у тренутку када се ЕУ суочава са унутрашњим изазовима, као што су питања безбедности и миграција, као и будућност Уније.
Како оцењује Центар за европске политике (ЦЕП), у таквим околностима изузетно је важно да се Србија у потпуности посвети интензивирању примене неопходних реформи у свим областима које су обухваћене приступним преговорима како би послала недвосмислену поруку о властитом кредибилитету када је у питању процес приступања ЕУ.
Слоган „Европа која штити“, који је Аустрија изабрала за своје председавање, указује на најзначајније теме које су у фокусу институција ЕУ и земаља чланица.
Тема проширења која је била приоритет бугарског председавања сада наизглед прелази у други план, с обзиром да ће за Аустрију приоритети правасходно бити питања безбедности, борбе против илегалне имиграције и заштита спољних граница ЕУ, дигитализација, одржавање стабилности у европском суседству, а затим и даља подршка процесима европских интеграција на Западном Балкану, наводи ЦЕП.
„Аустрија је једна од држава чланица Уније која веома добро познаје ситуацију у региону Западног Балкана обзиром на њену географску блискост и њене политичке, економске и безбедносне интересе. Упркос изостанка експлицитног помињања процеса проширења, очекујемо да Аустрија настави да промовише сарадњу Уније са земљама Западног Балкана, њихово ближе повезивање у оквиру Берлинског процеса и наставак њиховог приступања ЕУ“, рекао је Срђан Мајсторовић, председник Управног одбора ЦЕП.
Коментаришући отварање два нова поглавља за Србију, Мајсторовић се сложио да су то добре вести, али и додао да суштина преговарачког процеса није у отварању поглавља.
„Отварање поглавља представља позитивну вест, међутим напредак на путу ка чланству у ЕУ се мери степеном спремности преузимања обавеза које проистичу из чланства, а не отварањем поглавља“, рекао је он.
Према његовим речима, нажалост, Извештај Европске комисије о напретку Србије из априла ове године веома је јасно указао да је Србија, упркос отварању поглавља, од 2015. године начинила мали помак када се ради о степену спремности да постане чланица ЕУ.
„Правим успехом се може сматрати само испуњавање неопходних услова за затварање поглавља, јер то значи да је Србија заиста спремна да преузме све своје обавезе у пуном капацитету“, рекао је Мајсторовић.
Истовремено, потребно је значајно унапредити информисање јавности о неопходним реформама у вези са европским интеграцијама како би се грађани заинтересовали и активније укључили у овај процес, њихова очекивања ускладила са реалним околностима, и на тај начин припремили за одлуку на референдуму о приступању Србије ЕУ, наводи се у саопштењу ЦЕП.
http://www.novosti.rs