„Године које су промениле свет“ назив је међународне научне конференције у Андрићграду која се бави тематиком Првог свјетског рата у историји и историографији.
Кроз више панела, 26 историчара из Русије, Велике Британије, Србије, Српске отворило је низ интересантних тема које баш и нису често предмет расправа.
Узрок, повод или окидач за Велики рат – тумачења Сарајевског атентата крећу се од ових оцена, па до нимало научних размишљања да без атентата не би било ни рата. Иако се сматрало да је он разрешен и скинут с дневног реда историографије то баш и није тако, јер су бројна питања остала отворена, а једно од кључних је да ли се и ко је знао за припрему атентата.
„Документа која сам ја пронашао говоре о томе да су аустроуграске власти биле упознате са припремама атентата, да су добили дојаву од једног аустријског агента из Земуна, тако да један историчар може да закључи да заправо је у питању био жељени сценарио“ – каже Мирослав Перишић, директор Архива Србије.
Да је Европа увелико ишла ка рату говоре бројни документи, а колико су га очајно желеле Немачка и Аустроугарска, потврђују и аргументи да је Аустроуграска имала спреман алтернативни план за случај да Србија прихвати ултиматум.
„Могу да кажем колико је Немачка желела рат једном илустрацијом – отвара се шампањац на двору Кајзера када је стигла вијест о руској мобилизацији 20 минута пре него што је Немачка планирала своју – истиче Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Београд.
Русија и руско друштво у тренуцима кризе препознају своје блиске и једнокрвне народе на Балкану, па је тако било и при избијању Великог рата када је исказан просрпски и братски став.
„Наравно, овде на локалном терену се радило о супротстваљању између Аустрије и Србије и ту је Русија морала да се умеша јер се радило о притиску мнења које је било на страни Србије, али гледано реално, то је само био дио једног укупног конфликта између Немачке и Русије“ – рекао је Олег Ајрапетов, са московског државног универзитета Ломоносов.
На конференцији су отворене и теме Версаја, али и оне мало познате о окупацији и ратним заробљеницима и интернирцима у Првом светском рату.
„У њему бројимо око осам до девет милиона заробљеника и они су распоређени скоро на свим континентима, осим на јужноамеричком“ – наводи Гордана Илић Марковић са бечког Универзитета.
Први светски рат носи своје поуке и упозорења историје, а због монументалног значаја и утицаја чињеница је да се и након 100 година на њега се не може нити сме ставити тачка.
„Настављамо да разговарамо о томе зато што су феномени и фактори који су довели до Првог светског рата и даље присутни и управо је то једна лекција које морамо бити свјесни уколико желимо да избегнемо такве сукобе“ – наглашава Светозар Рајак, професор у лондонској школи.
Једна од лекција или упозорење свакако би требало да буду и покушаји ревизије историје, јер свака ревизија води ка новом понављању сукоба или новим несрећама.
Међународна конференција у Андрићграду завршава се сутра када ће се говорити о Великом рату у историографији, кинематографији и књижевности.