Број становника у Србији само на основу природног прираштаја од 2007. до 2017. године смањен је за око 392.000. Сваке године држава губи око 36.000 становника, што је број житеља места величине Бечеја или београдске општине Савски венац.
Ови, најновији, показатељи Републичког завода за статистику (РЗС), нажалост, поново потврђују црне демографске слутње за Србију и њено становништво. Подаци који су у петак саопштени више него јасно указују да ће драматично топљење броја становника бити настављено. Број становника, средином 2017. износио је 7.020.858, а већ ове године укупна популација први пут у историји пашће испод седам милиона.
Депопулационе тенденције становништва с негативном стопом раста и негативним природним прираштајем забележене су у региону Војводине још крајем осамдесетих година прошлог века, а у осталом делу Србије почетком деведесетих, и оне су још присутне – констатују у РЗС. – Према изложеним индикаторима и према пројекцији броја становника, закључак је да ће се овај процес одвијати и у будућности.
Суморну перспективу показују бројке. У Србији је у 2017. години живорођено 64.894 лица, а умрло је 103.722 лица. Природни прираштај је у минусу 5,5 промила, односно 38.828. становника. У односу на годину раније, негативна стопа је виша за 0,4 промила.
Од укупно 169 општина у Србији, без Косова и Метохије, стопа природног прираштаја у прошлој години била је позитивна у свега шест општина – Бујановцу, Новом Саду, Сјеници, Прешеву, Тутину и Новом Пазару. Највећи наталитет у претходној години забележен је у Новом Пазару, а најмање људи рођено је у општини Рековац.
Најмање драматично је у Београдском региону, где је забележена најнижа негативна вредност природног прираштаја од -2,2 промила. Ситуација је алармантна у Јужној и Источној Србији где износи -8,1 промил.
Поред смањења укупног броја становника Србије, београдска и јужнобачка област бележе лаган пораст становништва. Реч је о такозваном релативном порасту. У односу на процењен број становника 2016. године, највећи релативни пад забележен је у зајечарској и борској области – напомињу статистичари РЗС.
Просечна старост укупног становништва у Србији константно расте и у 2017. години износи 43 године. Просечан мушкарац „гази“ 42. годину, а док жена има 44,4 године. Процес старења становништва последица је све мањег удела млађих од 14 година у укупном становништву, који је 2017. износио свега 14,4 одсто. Удео старијих од 65 година, са друге стране, веома је висок и износи готово 20 одсто. Поједностављено, сваки пети житељ Србије дебело је ушао у седму деценију живота. Радно способно становништво (од 15 до 64 године) чини 66 одсто укупне популације у Републици.
Да ли ће Србија дозволити да се развијају само четири већа града или ће се уложити напор да живе свих 4.700 насељених места није више политичко питање него национална мисија – поручио је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа на 23. Meђународном научном скупу „Регионални развој и демографски токови земаља југоисточне Европе“ на Економском факултету у Нишу.
Кркобабић је навео да су младе жене на селу стубови на којима треба да почивају напори државе и локалних заједница.
Судбина популационе политике је у рукама младих жена на селу, јер уколико оне реше да остану онда ће бити живота, навео је министар.
Славица Ђукић Дејановић најавила је да ће ускоро саопштити како је подељено 500 милиона динара из националне Стратегије подстицања развоја.
ПОРАСТ САМОУБИСТАВА
У Србији су 2017. године регистроване 103.722 умрле особе – 51.756 мушкараца и 51.966 жена, а просечна старост умрлих је 75,1 година. Подаци показују да овај свет највише напуштају особе у животном интервалу од 75 до 84 године. Статистичаре посебно брину подаци који показују да је број умрлих насилном смрћу благо порастао у односу на претходне године. Број самоубистава је за 43 случаја већи него у 2016. години и износи 1.005.
Р. Драговић Д. Алихоџић
http://www.novosti.rs