„Стандард“ анализирао чланство Хрватске у ЕУ. „Земља егзистира на рубу ЕУ, влада ради на уштрб мањина – Срба, али 64 одсто Хрвата навијало је за Србију“.
У тексту поводом поводом пете годишњице од пријема Загреба у ЕУ, бечки дневник наводи да је и у Хрватској, као и у многим другим земљама централне и источне Европе, бзо након приступања било приметно да Брисел више не може да изврши никакав реформски притисак, а то је водило ка јачању екстремно националистичких снага.
Оне су ћутале до чланства, а потом се формирале пре свега у цивилном друштву и агитовале против мањина и то „пре свега српске, чија се ситуација одмах погоршала“, констатује „Стандард“.
„Хрвати никада нису били ентузијасти по питању чланства у ЕУ. Они нису много очекивали и нису због тога разочарани“, оценио је политиколог Дејан Јовић.
„Стандард“ истиче да је дошло до бројних иницијатива и референдума за јачање екстремно конзервативне слике породице и друштва, коју је подржавала хрватска католичка црква, која је у поређењу са црквама других европских држава далеко десно оријентисана.
Лист наводи да, као и у суседној Србији и Босни и Херцеговини и у Хрватској недостаје свест о секуларизму.
Политолог Жарко Пуховски каже да народ на јесен одлучује о великом ограничавању парава мањина и да ће, ако то изјашњавање буде успешно, то представљати јасно окретање у десно. „Међутим још увек смо балетани који балансирају на рубу тих струја“, додао је он и указује да десно од ХДЗ-а нема значајнијих партија.
„Ми у поређењу са другима у Европи имамо најмањи удео радикалних десних партија“, казао је Пуховски и изразио уверење да ће то тако остати у наредне две, три године. Према његовим речима тренутно се не назире фомирање неке партије која би била налик на немачку АфД или аустријску ФПО.
„Стандард“ наглашава да Хрвати нису упали у очи као велики Европљани. „У Европском парламенту се са неповерењем гледа на хрватске посланике, јер су се они истицали пре свега тиме што су се залагали за интересе херцеговачких националиста, то јест једнострано за један народ у суседној држави“, констатује лист.
Један неименовани дипломата ЕУ критиковао је тај нациоанлистички став хрватских посланика, оценивши да би у Хрвати гласали и против свих осталих 27 чланица. Пуховски указује да је спољнополитичка позиција формулисана од веома десно оријентисаног ХДЗ-овца Давора Штира.
„Стандард“ истиче да је упадљив био и покушај да се ветом зауставе приступни преговори са Србијом, што је било неуспешно. „Сада Хрватска жели што брже да уђе у унутрашњи круг ЕУ и приступи Шенгену као и еврозони. То би било корисно за остале чланице, јер тако туристи из тих земаља не би морали више сатима да чекају на границама, а Загреб би био надлежан за заштиту спољне границе“, наводи лист.
Истовремено „Стандард“ истиче да ће против тога вето уложити Словенија, јер Хрватска не признаје међународну пресуду у граничном спору. „Притисак на Хрватску и Словенију да се око тог питања договоре је постао сада још већи, јер су чак и Македонија и Грчка постигле компромис“, оценио је Јовић.
„Стандард“ додаје да и поред спорова са суседима постоји одређено постјугословенско заједништво, те да то показује не само чињеница да многи Словенци радо летују у Хрватској, већ и истраживање према којем је 64 одсто Хрвата навијало за Србију против Бразила на Светском првенству у Русији.