Виши суд у Београду затражио је од Архива Југославије да му достави докуметацију у вези са екстрадицијом некадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића Хашком трибуналу 2001. године.
Овај налог је издат поводом процеса у којем Милошевићева супруга Мирјана Марковић приватном оптужницом терети некадашњег управника Окружног затвора Драгишу Бланушу за отмицу супруга приликом изручења Хагу и друга кривична дела на штету те породице.
Марковићева у приватној тужби тврди да је Блануша без одобрења суда дозволио да 28. јуна 2001. године НН лица одведу Милошевића из затвора, а потом га пребаце у притвор Хашког трибунала, где је урмо 11. марта 2006. године.
Супруга некадашњег председника СРЈ је у Руској Федерацији добила политички азил, пошто се против ње у Србији води кривични поступак због којег је за њом 2006. године расписана црвена портерница Интерпола по налогу Вишег суда.
У том поступку она је прошле недеље након 15 година од покретања процеса првостепеном пресудом осуђена на годину дана затвора због подстрекавања некадашњих чланова владе на злоупотребу службеног положаја, односно незакониту доделу стана дадиљи њеног унука.
У поступку против Блануше Марковићеву заступа пуномоћник.
Суд је, такође, у марту ове године затражио од надлежних органа Руске Федерације да на основу Европске конвенције о пружању међународне правне помоћи, саслушају Марковићеву поводом овог случаја, али то још није обављено.
Суђење Блануши је због свих неопходних радњи одложено за 19. новембар.
Ово суђење се понавља по налогу Апелационог суда који је укинуо првостепену пресуду којом је Блануша био ослобођен оптужби за отмицу Милошевића, док су друге оптужбе биле одбијене због застарелости.
Поред поменуте оптужбе за отмицу Милошевића, Блануши се суђење понавља и због оптужбе Мирјане Марковић да је неовлашћено објавио књигу „Чувао сам Милошевића“, која говори о притворским данима бившег председника СРЈ пред његово изручење Хагу, за коју је такође био ослобођен.
Виши суд му поново суди и због оптужбе за неовлашћено објаљивање Милошевићевих фотографија насталих у притвору, а та је тужба била одбијена због застарелости.
Иначе, тужбу су, преко пуномоћника, а у својству „оштећених као тужилаца“, још 2005. против Блануше поднели Милошевић, који је тада већ био у Хагу, и његова супруга Мира Марковић, након што је тужилаштво одбацило њихову кривичну пријаву против Блануше.
Милошевић је у међувремену умро у притвору Хашког трибунала, а Марковићева је већ 13 година ван Србије.
Виши суд је у пресуди која је укинута био закључио да није доказано да је Блануша без одобрења истражног судије Горана Чавлине и тадашње председнице Окружног суда у Београду Виде Петровић Шкеро организовао предају Милошевића НН лицима „тако што га је силом и принудом из Окружног затвора пребацио на хелиодром на Бањици“, одакле је Милошевић хеликоптером Државне безбедности пребачен на аеродром у Тузли, па затим холандским авионом за Хаг.
Што се тиче неовлашћеног фотографисања Милошевића у притворској шетњи, његовог уласка у „марицу“, затим фотографисања његових књига које је читао у притвору, Виши суд је у укинутој пресуди закључио да је то дело застарело још 28. јуна 2011. године.
Поводом неовлашћеног објављивања књиге са тим фотографијама и приватних разговора Милошевића са породицом и адвокатом у притвору, суд је у укинутој пресуди закључио да није доказано да је њима наступила штета за Милошевића и његову породицу, јер током поступка није утврђено да ли је и колику имовинску корист Блануша себи прибавио.