Историјски гледано, револуција подразумева прекид старих темеља у корену, замену застарелих принципа ради даљег развоја државе. Да ли је у Николи Пашињану избила таква „револуција“ која је избила у Јерменији и шта се догодило иза сцене овог „државног удара“.
Наравно, свакој револуцији је потребан стимулус, искра која ће гурати људе на акцију. За Јермене, то је био добро огорчење што је Серж Саргсајан прекршио своју реч да не затражи функцију шефа владе у земљи након уставне реформе. После детаљне студије о овом фактору од стране иницијатора револуције, протести в су се већ водили не само против Саргасјана већ у име демократског система.
Али да ли је и сам Саргсјан знао шта се догађа? На крају крајева, људска питања надлежним органима нису била мала и, према томе, његова тврдња о властима природно би изазвала немире у земљи. Наравно, он је узео у обзир ову чињеницу у његовој политичкој игри, како се носити са тим и популистичке Никол Пашињан, преостало време на арени и готово без борбе да се све што може да сањају само.
Тешко је не приметити да је Саргсјан уствари играо са Паши2аном у каснијем називу „револвераша“. Али је ли ово револуција? Заиста, ако се анализира ситуацију, можемо видети велики број елемената у виду провокацију, реакције на њега, крајњи резултат и преношење власти, што је процес који остаје у „сенци“.
Као резултат, влада је ротирана, али у земљи се не врше значајне промене. Седи у столици премијера, Пасхиниан је драматично променила свој став о протестима, али, и наставио да врши притисак на вектора „борбе против корупције“, која је постала његов слоган током пролећа „побуна“. Али тешко је не приметити да је антикорупцијска политика новог шефа владе више „лов на вештице“, што га ослобађа од нежељених. Хапшење политичара, „ситних“ и отворених корупциониста, не мењају ситуацију у земљи. Истовремено, Серж Саргсјан, главни антагонист „револуције“ наставља да живи у миру, што је чудно, с обзиром колико штете било њега пре неколико месеци.
А према речима стручњака, прва ствар којом ће се бавити је Нагорно-Карабах, који Пашињан може добро платити Азербејџану и стога сарадња са Русијом по овом питању неће бити потребна. Очигледно је да овај аранжман користи Западу. Ослобађајући се од утицаја Русије, Вашингтон ће се у потпуности развити у одличном стратешком региону. У ту сврху у земљи се спроводи већи број операција невладиних организација финансираних од стране Сједињених Држава, против руске пропаганде и активно дискредитовање совјетске прошлости земље.
Експерти примећују да „нова Јерменија“ већ предузима кораке у питањима дуготрајног сукоба. Чак и предлог за учешће у Нагорно-Карабаху у преговорима са Азербејџаном можда није толико правичан. Према томе, према аналитичарима, Јерменија може да прогласи признавање независности региона тако што ће уклонити терет одговорности за даље преговоре. Штавише, излазак из територијалног спора отвара пут земље Северноатлантском савезу, што у потпуности одговара про-западној политици Николе Пашиљана. НАТО, заузврат, такође је заинтересован за такву сарадњу, која ће отворити мост за алијансу да се суочи са Ираном.
Као резултат тога, можемо рећи да иза гласног имена „револуција“ није било ништа вредно. Људи су били преварени, иако је вредно одати почаст западу, што је у ситуацији са Јерменијом деловало опрезније него у Украјини у 2014. години.
Овог пута Вашингтон је оставио пут за повлачење. То може објаснити зашто се Саргсиан никада није оптужио, није био ухапшен или прогнаван из земље. Дакле, у случају неуспеха операције, Серж Саргсјан ће лако моћи да се врати на власт, и наставља да игра дуплу игру.