Српске фирме не само да губе спорове за своју имовину у Хрватској, коју им је ова држава практично конфисковала, већ су почеле да им стижу на наплату и астрономске накнаде за судске трошкове за поступке који су се водили у овој држави. Како „Новости“ сазнају, Хрватска је почела да покреће поступке за принудну наплату ни мање ни више него пред српским судовима!
„Пилот“ захтеви за принудну наплату стигли су против Југобанке, која у Хрватској води најмање двадесетак спорова, а поступак је покренут пред Привредним судом у Београду. Да би поступак уопште могао да се води, мишљење је тражено и од овдашњег Министарства правде да ли имамо потписан споразум са Хрватском о узајамној правној помоћи у грађанским и кривичним стварима. Министарство је одговорило да постоји узајамност између Србије и Хрватске, јер постоји споразум из 1997. који је потписала СРЈ, чија је Србија наследница. Тако, према оцени Министарства, не постоји сметња за признање судске одлуке Хрватске. Износ ових извршења за судске трошкове, иначе, иде од 3.000 до више десетина хиљада евра!
У међувремену, наше фирме и банке и даље, после потрошених свих правних лекова у Загребу, Сплиту или Ријеци, не одустају од подношења представки пред Европским судом за људска права у Стразбуру. Стразбур је одбио чак две апликације из Србије – „Младост туриста“ и Инвестбанке. Недавно је апликацију поднела и Југобанка.
Како каже адвокат Иван Симић, саветник за праћење поступака, очекивања су подељена због пилот пресуде Стразбура. Суд је одбацио две апликације уз образложење да Хрватска у време када је акт учињен, 1992. године, није била потписница Конвенције о људским правима, већ је Конвенцију потписала и приступила овом суду тек 1997. Зато Суд не може да расправља о кршењу Конвенције из претходног периода. Такође је прихватио став хрватског правосуђа да се Споразум о сукцесији не може спровести аутоматски, без закључења билатералног споразума Хрватске и Србије.
– Правно насиље које је Република Хрватска спровела над имовином предузећа и банака из Србије спроведено је на перфидан и суптилан начин, а нарочито зачуђује неспремност Европског суда да то насиље препозна и о њему се конкретно изјасни на било који начин, већ у пилот одлуци тражиоца правне заштите упућује на будућу неизвесну чињеницу закључења билатералног споразума између Србије и Хрватске – каже Иван Симић.
Он додаје да не можемо а да пилот одлуку Европског суда не анализирамо „у светлу чињенице да право својине као неприкосновено право и цивилизацијска тековина сада зависи од воље једне државе“:
– Оно није више остало у оквирима права, већ је измештено на терен политике. То забрињава сваког правника и учесника у правном животу, јер право и правна држава не смеју да имају алтернативу у виду политичког договора.
КРШЕ СПОРАЗУМ
Када су у питању наше банке, поред тога што одбијају да врате српску имовину, Хрвати покушавају да им се регресивним захтевом призна потраживање у стечајној маси за оно што су старим девизним штедишама већ исплатили. Ово је супротно Споразуму о сукцесији, по ком су све екс-ЈУ државе биле обавезне да исплате стару девизну штедњу штедишама са своје територије.
Аутор: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ