Упркос томе што су древни Египћани у просеку живели краће због бројних болести, стопа обољења од рака била је и до 50 пута нижа од данашње.
Шест костура древних Египћана који садрже знакове рака, откривају да је учесталост те болести сада знатно већа него што је била пре 3.000 година, пише „Дејли мејл“.
Остаци су пронађени у гробљу у средишњем Египту, а укључују мушкарца у педесетим с ректалним раком и дете старости годину дана које је умрло од леукемије.
Костури показују да је учесталост рака у то време била пет оболелих на 1.000 људи, што је невероватних 500 пута ниже него у модерном западном друштву, преноси „Еспресо.рс“.
Научници су проучили 1.087 костура који су сахрањени на гробљу у оази Даклех у египатској Западној пустињи 1.500-3.000. Анализирали су затим остатке повреда које неке врсте рака оставе на костима и користили те трагове како би угрубо дијагностиковали сваки случај, као и године и пол преминулог.
Од шест костура на којима су пронађени трагови рака, две млађе жене с раком грлића материце и мушкарац с раком тестиса повезани су с ХПВ.
Њих троје су умрли у двадесетим или тридесетим, што су године у којима људи ретко добијају рак. Ипак, мушкарац стар 25 до 30 година боловао је од рака тестиса, што га ставља у групу највећег ризика за ту болест.
Исто тако, рак грлића материце од којега су боловале две младе жене, чешће се појављује код жена у двадесетима него други облици ове болести. Ширење ове врсте рака повезане су с ХПВ-ом, који се преноси преко коже, због чега су научници закључили да би управо он могао бити узрок.
Откривено је да су сви сојеви овог вируса еволуирали у Африци.
„Две жене и мушкарац сахрањени у Дакхлеху, све младе одрасле особе, могле су развити рак грлића материце односно тестиса“, написали су у своме раду.
„Знамо из данашњег истраживања епидемиологије рака да се оба типа рака најчешће појављују код младих одраслих особа, те да је вероватно постојао фактор ризика од ХПВ у палеоекологији древног Дакхлеха“.
Осим њих, научници су дијагностиковали и старијег човека с раком ректума и старију жену с агресивно метастазичним обликом болести. Старији мумифицирани мушкарац сачувао је нешто ткива, што је омогућило научницима спровођење прецизније анализе која је потврдила првобитну дијагнозу.
Старија жена је највероватније имала рак јајника, дојке или колоректални рак. Детету старости између три и пет година дијагностицирана је леукемија. Кости су биле препуне рупа које је проузроковала болест коштане сржи.
У модерном западном друштву учесталост рака је 500 на 1.000 људи, што је 100 пута већа бројка него код костура пронађених у Дакхлеху.
Научници кажу да је то зато што људи данас живе дуже, процењује се да је тек сваки двадесети човек из Дахклаха живео преко 60 година.
Други разлог би могао да буде недостатак меког ткива код испитаних костура, у којем би знакови рака били очитији, па их због тога научници можда нису видели.
Ипак, узимајући чак и те чињенице у обзир, Професор Молто процењује да је стопа рака била најмање 50 пута нижа у древном Египту.
„По нашем мишљењу, тешко да би древни Дакхаланци имали високу стопу рака, чак и када би живели дуго колико и модеран човек“, написали су.
„Количина канцерогених материја у њиховој околини била је знатно мања него у модерним западњачким цивилизацијама.“
Спутњик