Већина европских медија игнорисала је пету годишњицу чланства Хрватске у Европској унији као релевантну тему, а заједнички закључак је да Хрватска своје чланство у ЕУ није добро искористила, пише Индеx.хр и додаје да је многи виде као „небитну, невидљиву и конзервативну“.
Аустријски „Стандард“ Хрватску описује као “средњеевропску и балканску земљу“ која сада има амбиције да уведе евро и уђе у шенгенску зону, као и да је хтела да уђе у ЕУ првенствено да би се дистанцирала од својих источних и јужних суседа, али и да је прекинула реформе чим је нестао притиска из Брисела.
Како је наведено, у приступним преговорима Хрватска се приказивала либералнијом и отворенијом него што јесте, што је након уласка резултирало конзервативном контрареакцијом.
Лист наводи и да се сада у Хрватској агитује против српске мањине и да се намеће ““екстремно конзервативна слика породице““, а најновији пример је кампања против Истанбулске конвенције.
„Стандард“ оцењује и да хрватски еврозаступницу нису велики поборници ЕУ, као и да заузимају јединствени националистички став, нарочито када је реч о свему што има везе с Босном и Херцеговином.
Наводи се и да је гранични спор са Словенијом и даље отворен, те оцењује да ће то представљати проблем за улазак Хрватске у шенгенску зону, као и да Хрватска све време „балансира на ивици европских вредности“.
Немачки Дојче веле пише о „пет невидљивих година Хрватске у ЕУ“ и истиче да Хрватска ““са својих четири милиона становника и скромним економским показатељима унутар европског тржишта ни пре није играла неку значајнију улогу, као што то не чини ни данас“.
Како наводи, ЕУ „разједана бројним кризама како изнутра, тако и споља, нападима бројних популиста, такозваних либералних демократа и националиста“, није у стању да се наметне као „светионик на путу очувања европских вредности“, због чега је првих пет хрватских година унутар ЕУ „прошло шапатом – мало ко их је доиста приметио, било унутар земље, било у Бриселу“.
http://www.novosti.rs/