Пољопривредници чак и у планинским селима све учесталије користе разне препрате за прскање усева не поштујући законске прописе и занемарујући сопствену корист од све угроженијих пчела
Мирко Крџић из Ушћа код Краљева, дугогодишњи је пчелар, већину од 180 својих кошница сместио је у планинско село Бресник, тридесетак километара од Краљева. Ту је недирнута природа, чист ваздух, бистре реке… Али, пре неколико дана, на локацији на којој је било 53 кошнице затекао је ужасну ситуацију. Нису медведи посећивали пчелињак, како се то овде догађало, већ је из других разлога испред сваке кошнице нашао гомиле угинулих пчела:
– Све „излетнице” су ми угинуле, оне које одлазе на пашу па од могућих тридесетак килограма по кошници једва да ћу добити половину, то јест изгубићу скоро тону меда. Лопатом сам морао да их уклоним. Но, није то најважније и не могу ни у којег од мештана упрети прст, него је за бригу што је и овде дошло до појаве нестручне и незаконите употребе приликом прскања воћа, малина, кукуруза, третирања корова… – каже Мирко Крџић.
Дуго су планинска села у краљевачком крају „каснила” са употребом разних хемикалија али, како је и тамо малињака и засада воћа све више, то је и прскање препратима све учесталије. Законски прописи се мало поштују, прскају се готово сви усеви и воће, чак и у цвету, усред дана, а ретки су примери да се пчелари благовремено обавештавају о третирању. Све је чешће прскање отровним средствима утрина и ливада како би се избегло напорно и често кошење.
Нису пчелари са којима смо разговарали за санкционисање воћара и ратара него су више за разумевање. Указују да многи пољопривредници нису свесни користи од пчела које опрашивањем подижу годишње приносе у српској пољопривреди за чак 150 милиона евра. Без њиховог опрашивања, приноси јабука, јагода и вишања пали би за око 35 одсто, шљива за 42 одсто, малина чак за 45 одсто… Зато у развијенијим земљама фармери плаћају „пуштање” пчела на пашу у њиховим воћњацима.
У разговору са Драганом Ракићевићем, председником краљевачког удружења пчелара, које окупља око две стотине чланова а које поседују девет хиљада кошница, дознајемо:
– Ми смо често, чак и посредством пољопривредних стручних служби, организовали сусрете са пољопривредницима и предавања стручњака како би указали на штетност нестручне и незаконите употребе пестицида. Међутим, обично дође пет, шест ратара и воћара, а по стотину пчелара. Не знамо зашто не желе да чују оно што је у обостраном интересу. Поред тога, брине нас и појава опасне болести која се назива „америчка трулеж” па сва угинућа не бих баш да приписујемо искључиво власницима воћњака, ливада и њива – наглашава Ракићевић.
Извор: Политика
Аутор: Мирољуб Дугалић