У поплављеној пећини, километар испод земље, још увек је заробљено 12 тајландских дечака и њихов фудбалски тренер, а цео свет прати и чека позитиван исход.
У пећину су се након вишедневне потраге спустили тајландски морнарички специјалци. Међу седморо спасилаца су и лекар и медицинска сестра, који су понудили да остану са децом док год не изађу – што би могло бити тек за четири месеца.
Дечаци који су стари између 11 и 16 година те њихов 25-годишњи тренер пронађени су у понедељак, након очајничке потраге која је трајала девет дана. Дечаци су били у пећини Там Луанг када им је вода препречила излаз и заробила их 23. јуна.
Сада се појавио нови велики проблем. Нико не зна како дечаке извући из пећине. Наиме, да би дошли до њих, спасиоци су морали да роне више стотина метара. Реч је о мрачним, уским и блатњавим тунелима испуњеним водом који представљају велик изазов и искусним рониоцима. Такав пут могао би бити погубан за децу, посебно кад се узме у обзир да су дечаци редом физички слабији због вишедневног боравка у пећини без хране и светлости, а и непливачи су.
Спасиоци дечаке уче да роне, у случају да буду морали да убрзају процес спасавања.
Учење дечака да роне могао би бити једини начин да се они извуку напоље, мада се разматрају и друге могућности. Једна од њих је и бушење велике стене, али отежавајућа околност у том случају је, тачно лочирање места које треба да се буши, ккао би се до дечака дошло, као и да је потребно пробити километар стене.
Оно што још више забрињава је чињеница да је сезона монсуна у овом делу света тек почела, а следећих дана очекују се обилне паданине. Процене које кажу да би дечаци у пећини могли да проведу следећа четири месеца нису нимало претеране. Засад се ради на томе да се пумпама заустави пораст нивоа воде у пећини, а спасиоци су покушали да инсталирају телефонске линије како би се дечаци чули са родитељима, али им то није пошло за руком.
Иако се ни отприлике не зна кад ће почети акција спасавања, испред пећине непрестано дежурају лекари, у случају да се изненада одлучи да акција спасавања почне.
Како је један од страних спасилаца који помажу тајландским колегама Британац Бен Рејменантс, објаснио за британски медиј, деца и њихов тренер су „ушли унутра и покушали да дођу до краја тунела у некој врсти иницијације за локалне дечаке, која подразумева да се потпишу на зиду на крају тунела и затим врате назад“.
Тајландска морнарица на свом фејсбуку објавила је неколико снимака дечака са лакшим повредама стопала и ногу. У најновијем снимку, један од дечака захваљује свима који чекају да они буду спасени, док други дечак изговара „Здрав сам“.
ЦНН преноси да су дечаци спасиоцима рекли да су чули лајање паса и дечју граду, те се сада трага за потенцијалним процепом кроз који би дечаци могли бити извучени.
Који су највећи проблеми с којима су се досад морали сусрести? Који проблеми их тек очекују?
О потешкоћама спасилаца и зароблејних дечака на Тајланду говорила је за хрватски портал „Индекс“ Аида Баришић, начелница Комисије за спелеологију Хрватског планинарског савеза, инструкторка спелеологије и чланица ХГСС-а.
„Првенствено окружење водом јер нису пливачи, мрак – немогућност даљег кретања, неухрањеност, дехидрација (иако су користили воду из свог окружења), психичке потешкоће – хоће ли их нето спасити нпр, у пећинама проток времена није тако изражен као на површини ако немате сат или неки уређај који мери време… Али највећи изазов ће бити трка с временом односно кишом и ново подизање нивоа воде…
Ако спасиоци процене да ће их транспортовати било роњењем једног по једног или у носиљци једног по једног кроз поплављене пролазе (кроз које су прошли пре заробљавања) сигурност сваког дечака зависиће од његове психичке припремљености у том тренутку.
Повратак роњењем би за све био вероватно погубан. У овом тренутку успостављена је комуникацијска веза између дечака и површине што је врло важно за подизање мотивације и јачање психичке снаге“, навела је она.
портал „Индекс“/Б92/Ројтерс