Татјана Андриец прокоментарисала је на друштвеној мрежи Фејсбук ситуацију у летонским школама националних мањина, које су подвргнуте летонизацији.
„Некада су руско одељење у 10. разреду због недостатка ученика обједињавали у једно – летонско. Нико није марио за то што је одељење говорило на руском, као и наставници. Главна је било – валстс валода (државни језик)! Дакле, почетком школске године, деца улазе у учионицу у којој је учитељ, који је читав живот са децом говорио на свом матерњем језику – руском. А сада – неугодна тишина … „Sveiks! Tagad es ar jums stundās runāšu tikai latviski. Skaidrs?“(Здраво, од сада са вама на часовима разговарам само на латвијском.““). У одељењу се сви смеју. Смешно је и жалосно чути сломљен летонски говор из уста човека који девет година разговара с њима на руском. Резултат је следећи: ауторитет наставника је доведен у питање. Како то? Од детињства је прихваћено да је наставник особа која је недодирљива, а шта се сада дешава? Наређено јој је, и она је послушала? Пошто наставник не зна баш добро летонски језик и стиди се грешака, труди се да буде кратка – да задатак на почетку часа и проверава на крају. Ученици добијају ово уместо оних креативних и интересантних лекција које је смишљала док је имала право на учење на матерњем језику. И шта, ниво образовања ће се после овога повисти?“- питала је становница Риге.
Даље, она наводи ситуацију у граду Зилупе на истоку Латвије где се претежно говори руски. „Лекција физике. Руски учитељ руског ученика на лошем летонском пита да прочита задатак из уџбеника, који гласи: „…pieslēdza pieci spuldzes…“ („укључили пет лампи“) „Pagaidi, pagaidi, nelasi talāk! Kādi pieci? Tu redzi, ka sieviešu dzimta? Jo galotne „es“. Tātad nevis pieci, bet?.. Nu jā taču, protams, piecas!(груби превод: „Чекај, чекај, не читај даље. Видиш који је род? Реч се завршава се на -ес. Дакле, не пет, него петоро“) Треба учити летонски“, итд. И тако се лекција физике претвара у предавање о бројевима на летонском језику. За физику остаје нешто времена“, пише Татјана.
Даље Андриец води свој разговор са учитељицом, која је такође присиљена да научи лекцију на латвијском. „Разговор је био такав. Питала сам: „Стварно ћете целу лекцију предавати на летонском? На крају крајева, и деци је тако теже…“. „Шта да радим? Морам“. „Али, ваша лекција је већ прилично компликована, и многи је ни на руском то нису разумели, а сада им је још теже. Зар мора још више да им се отежава?“ „Разумем те у потпуности … Зато им се некад приближим и објасним, али тихо и пажљиво, јер ако неко пријави, биће невоља…“.
Мало је рећи да сам бесна. Колико је потребно застрашивати сиромашне наставнике? Неко ће рећи: „Нека покажу самопоштовање и наставе да подучавају онако како сматрају да је потребно. Не могу свима дати отказе“. А ја кажем да могу. Иако никада раније није било толико мало наставника. У дефициту су, али власт није брига. Учитељима или дају отказе или их присиљавају да сами дају отказ“, жали се жена.
Предлаже да се размисли о томе да учитељи не могу да нађу посао после отказа и да су присиљени да раде као продавци, чистачи или домари.
„Шта би требало да раде? Оду превремено у пензију? Када чак и са искуством од 40 година, људи морају преживљавати са 200 евра месечно? Када ваша сусетка, која је слабовида, живи са 100 евра месечно, и иде у продавницу са лупом, не да би купила нешто, него да прочита новине, и да тамо види да власти дају 62 милиона за прославу 100-годишњице државе, то се доживљава као исмевање. За полу-државу, ове прославе су нешто што се не уклапа у живот којим се свакодневно живи. Какве песме? Какви плесови, ако људи треба да раде дванаест или више сати како би прехранили себе и своје породице? Нисам комуниста, али не би требало бити такве разлике између слојева становништва. Ово су само неколико примера. Из мог живота и живота мојих пријатеља. Такве апсурдности се сада дешавају у нашој земљи са нашом децом. Почели смо да то схватамо као норму. Отворене лекције, провера језика – ово све учи нашу децу да буду лицемерни, и да се стиде свог језика. Ово подрива ауторитет наставника, ограничава га у креативном процесу, … Не знам о каквим се то компромисима говори када се тако ругају над децом и наставницима. Кад су тако грубо нарушена права, онда се морамо борити. Радикално, како би се нешто променило“, закључује Андриец.
Председник Летоније Рејмонд Вејонис је 2. априла одобрио закон о коначном прелску свих средњих школа националних мањина на летонски језик, а летонски парламент усвојио.