Осам Бошњака осуђено је пред Судом БиХ на укупно 60 година затвора због ратног злочина над српским и хрватским цивилима у логорима „Силос“ у Тарчину, Основној школи „9. мај“ у Пазарићу и магацинима касарне „Крупа“ у Зовику. Српски логораши огорчени, јер сматрају да је висина казне мала у односу на почињене злочине.
Највеће казне, по десет година затвора, добили су некадашњи председник кризног штаба и ратног председништва општине Хаџићи Мустафа Ђелиловић и командант Девете брдске бригаде тзв. Армије БиХ Незир Казић.
Више од шест година, колико је поступак трајао, српски логораши који су преживели пакао „Силоса“ чекали су судску правду. Међутим, ову данашњу дочекали су с неверицом – нисмо, истичу, нити можемо бити задовољни.
– Ова пресуда је богу плакати. Ова пресуда води народе опет у сукобе. Ја сам променио сва три логора и отац и мајка су ми били у логору. Чак мајка од 60 година је била притворена, гледао сам како ми оца и брата пребијају – прича Зоран Аћимовић, бивши логораш у „Силосу“.
Недељко Магазин, бивши логораш у „Силосу“ истиче да је прошао тортуру, глад, јад, белај.
– И сад је ово пресуда, то је нула. Нисам задовољан – каже Недељко.
За голготу српских цивила овог подручја од маја 1992. до јануара 1996. Суд БиХ данас је прогласио кривим за ратни злочин и првостепено на затворске казне од пет до десет година осудио осам Бошњака.
– Свесно је свако од њих омогућио и организовао затварање и злостављање цивила српске и хрватске националности у објектима „Силос“ у Тарчину, основној школи „9. мај“ у Пазарићу и у магацинама касарне „Крупа“ у Зовику. Вршили су незаконита затварања, нечовечна поступања, наношења повреда телесног интегритета и здравља, те присиљавање на принудни рад – истиче Минка Крехо, председавајућа Судског већа.
Хапшења и затварања око 500 Срба, међу којима су били малолетници, жене, старци, лица од 14 до 84 године. Тешка злостављања и премлаћивања ногама, кундацима, ланцима, изгладњивања, одвођења на принудни рад где су тешко малтретирани и убијани – дио је навода из пресуде.
– Нисмо задовољни сигурно висином пресуде, кажем с обзиром на број убијених људи, на све злочине који су почињени, поготово на онај сегмент да је укинут удружени злочиначки подухват,. Ако узмете да је доказано да је у логору „Силос“ било више од 500 цивила данас је то прочитано, затворено, да су многи убијени на најмонструознији начин, да су многи умрли од глади – рекао је Винко Лале, бивши логораш у „Силосу“ и секретар Удружења регије Бирач-Братунац.
Само за свирепо убиство шест људи на копању ровова мала би казна била и 30 година, а не досуђених шест или осам, истичу логораши којима такође није јасно, због обимности пресуде, колико је заправо убијених Суд уопште поменуо. Њихове евиденције говоре да су директно и индиректно у „Силосу“ и око њега убијена и умрла 24, односно 28 логораша, те да је кроз логор, прошло близу 700 људи.
– На оптуженичкој клупи је требало бити много већи број људи, јер је у „Силосу“ у Тарчину било више од 50 стражара само, наредбодаваца и осталих људи који су наређивали да се оснује овај логор, да се српска села опљачкају и попале и да се цивилно становништво протера – истиче Спасоје Ковачевић, бивши логораш у „Силосу“ и председник Удружења логораша регије Бирач-Братуна.
Кроз ове логоре извршено је етничко чишћење, јер Срба у Тарчину и Пазарићу данас нема, истичу логораши који очекују да ће ова пресуда, без обзира на то каква је, отворити могућност за наставак истрага и нове оптужнице, те да ће се Тужилаштво жалити на висину изречених казни.
Жалба ће највероватније стићи и од адвоката одбране који нису били расположени за причу пред камерама.
РТРС