Опозициона Нова српска демократија, Андрије Мандића, најоштрије је осудила онемогућавање митрополита црногорско-приморског Амфилохија да служи литургију на темељима цркве светог Јована у Свачу, код Улциња.
Мандић каже да је готово невероватно да данас, 2018. године, у Улцињу албански фанатици брутално крше слободу вероисповести.
„Ово је први случај у Европи да је једном православном епископу забрањено да чинодејствује и врши хришћанску службу на простору хришћанских светиња које овде егзистирају скоро два миленијума“, каже Мандић и додаје да Црна Гора, која је створена 2006. године, има своје ‘државотворце’ који су проценили да су гласањем на референдуму раскрстили са православним хришћанством у тој држави.
Истичући да су овде на делу директни резултати дискриминације коју држава Црна Гора годинама спроводи над српским народом, Мандић сматра да је време да се каже „доста“ оваквом понашању.
„Јер, нико нема право да наследнику Владике Данила, Светог Петра Цетињског и Његоша, покушава да забрани да слободно врши Божију службу на простору Црне Гора, која је кроз читаву своју историју препозната као хришћанска држава“, навео је Мандић у писаној изјави достављеној Тањугу.
Подсетимо, група од двадесетак Албанаца предвођена Хаџијом Сулејмани, одборником улцињске Демократске партије, јуче ујутру је покушала да спречи митрополита црногорско-приморског Амфилохија да служи Свету архијерејску литургију на темељима Цркве Светог Јована Крститеља на Свачу у Улцињу.
Албанци предвођени одборником улцињске владајуће коалиције покушали су да онемогуће прилаз цркви, па је полиција обезбедила долазак, али не и на темеље храма, саопштила је Митрополија црногорско-приморска.
Сулејмани је рекао да су митрополит Амфилохије, свештенство и верници „дошли да освајају“ и да он, као Албанац муслиманске вере, то неће да дозволи, јер „Црква није Митрополијина и да, иако не зна чија је, зна да није њена“.
На питање митрополита Амфилохија како то да се као муслиман меша у питање Цркве, Сулејмани је одговорио да је он прво Албанац, наводи се у саопштењу Митрополије.
https://www.facebook.com/UlqiniOnline/videos/1773316269421938/?t=0
Након гурања, расправе, негодовања православних верника, полиција је обезбедила да митрополит Амфилохије, свештенство и народ дођу до цркве, али не на темеље храма где је требало да буде служена Света архијерејска литургија, тако да је митрополит црногорско-приморски служио у непосредној близини остатака Цркве Светог Јована Крститеља на Свачу.
Митрополит Амфилохије захвалио је полицајцима и њиховој Управи који су помогли да се та групица људи уразуми, те изразио наду да ће срамота ове групе бити прва и посљедња.
Митрополит је захвалио Богу и што је Управа за културна добра кренула да обнавља ову светињу и изразио наду да она неће бити само „остаци древне културе“ већ и место култа, што заправо значи молитва.
Владика је напоменуо да је парохијски свештеник, када је долазио да припреми храм, нашао разбацане кости ктитора овога храма, што не служи на част Управи за културна добра.
„Има ли веће светиње од костију наших предака? Гробље је светиња највећа на земљи. Они који су утемељили овај град, то је највећа светиња и они који скрнаве кости да би сачували зидине нит је разумно, нит је културно, али прије свега није људски“, истакао је митрополит.
Након што је у част Светог Јована Крститеља освештан и пререзан славски колач, о историјату Храма Светог Јована Крститеља на Свачу, у коме је крштен Свети Јован Владимир, као и о древном средњовјековном граду Свачу говорио је археолог Младен Загарчанин који је радио археолошка истраживања на овом локалитету.
Митрополит је напоменуо да су историчари утврдили да је Свач у време Светог Јована Владимира био његова престоница и да је због тога, након убиства у Преспи, сахрањен у Пречистој Крајинској.
Танјуг