Рат тајним оптужницама на штету Срба

Оружје на тлу бивше Југославије утихнуло је пре готово две деценије, али сукоби још нису завршени. Државе региона и данас воде рат необјављеним оптужницама за наводне ратне злочине. На њима су, међутим, углавном српска имена. Хапшења, претње и фантомски судски процеси, осим што имају циљ да Србе трајно удаље из свог завичаја, користе се и као алат за подизање дневнополитичких тензија у региону.

Хрватска је по измишљеној оптужници за ратни злочин недавно на својој територији ухапсила држављанина БиХ Данета Лукајића (61), пуковника Војске Републике Српске, који је кренуо на обележавање Дана сећања на Јадовно и 77 година од страдања више од 40.000 људи у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг. Тек у тренутку привођења, он је сазнао да га Хрватска терети за наводни ратни злочин у логору Мањача 1992. године.

Лукајићев случај, међутим, није једини нити усамљен. Дешавало се да људи годинама несметано прелазе границу, а да потом буду ухапшени, са образложењем да су оптужени за ратни злочин. Претходних деценија, бивши борци, али и они који то нису били, привођени су на границама, имањима, али и слављима и задушницама.

О броју ових оптужница нема званичних података, али извори „Новости“ из обавештајно-безбедносних кругова кажу да се ради о стотинама, а можда и хиљадама оптужница. Највећи број оптужница против Срба подигла је Хрватска, али је симптоматично да се оне потежу селективно и по (политичкој) потреби.

МАНИПУЛАЦИЈЕ У ХРВАТСКОЈ И БиХ

Директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске Милорад Којић каже, за „Новости“, да је у фантомским оптужницама Хрватска без премца.

Такав је и најновији случај оптужнице против Данета Лукајића. Иако се ради о делу ратног злочина на подручју БиХ, за које Хрватска нема никакве ингеренције, појавила се оптужница. Овде се ради о класичном застрашивању Срба како би прекинули сваки контакт са постојбином – истиче Којић.

Према његовим речима, док се флуидне оптужнице против Срба лако и ефикасно износе на светло дана, у фиокама судова по Хрватској, чаме докази против Хрвата оптужених за злочине над Србима, како у БиХ, тако и у Хрватској.

Оне се не дирају – истиче Којић, и додаје да потврђене босанске оптужнице, које се уступају Хрватској, јер је реч о оптуженим хрватским држављанима, никада се не отварају.

Оптужницама и разним списковима наводних ратних злочинаца манипулише се и у БиХ. Тако Удружење „Мајке Сребренице“ спремају списак са чак 22.000 Срба који ће бити уступљен немачком тужилаштву 11. јула на комеморацији у Сребреници.

Загребачко Жупанијско државно одветништво подигло је пре неколико месеци оптужницу против осморице команданата и 14 припадника српских јединица, који се терете за ратни злочин против хрватских цивила на подручју Славоније.

Ко је све на црној листи Хрватске годинама се прикрива, иако хрватска и српска страна формално размењују информације о томе. Хрватска је доставила Србији попис са именима особа које су под истрагом у Хрватској, али су с временом ти спискови проширивани новим именима.

Дражен Бошњаковић и Нела Кубуровић у Београду

Хрватски министар правосуђа Дражен Бошњаковић, почетком године у Београду је са својом колегиницом Нелом Кубуровић договорио размену пописа осумњичених и оптужених за ратне злочине. Сада је све на радним групама, које би требало да реше проблем. Министар Бошњаковић је оптимистичан да ће пописи веома брзо бити размењени.

Добра воља за сарадњом постоји у обе државе – каже Бошњаковић. – Хрватска ту сарадњу посматра као предуслов да Србија затвори нека поглавља са ЕУ, пре свега она која се односе на владавину права.

АЛБАНЦИ ЖЕЛЕ ТУЂУ ИМОВИНУ

Списковима Срба који су наводно починили злочине кочи се и процес повратка расељених на Косово и Метохију. Албанске организације и удружења из Ђаковице, слично као у Сребреници, предале су Специјалном тужилаштву Косова списак са око 200 расељених Срба из овог града под оптужбом да су починили наводне злочине. Познат је случај хапшења Богдана Митровића (83) из околине Суве Реке који је пример застрашивања расељених, али и отимања њихове имовине.

 Милорад Зајић који је ухапшен када је отишао у полицијску станицу у Клини да пријави крађу, а под оптужбом да је починио наводне злочине само је један у низу покушаја Албанаца да се домогну његовог имања и куће која је на вредној локацији у Клини.

Пошто није желео да прода имовину, Албанци су га оптужили за ратни злочин и он се већ више месеци налази у кућном притвору – истиче, за „Новости“, Божидар Шарковић, председник Привременог органа општине Клина, и додаје да ће лажна оптужница сигурна утицати на намеру његове породице да се врати у Метохију.

И српски адвокати са КиМ подсећају на бројне примере лажних оптужница притив Срба чија се имовина нашла на мети албанских комшија.

Довољно је да неко упре прстом и да Србин буде ухапшен због ратног злочина – истиче адвокат Љубомир Пантовић, који заступа Србе на КиМ. – Сигуран сам да Специјално тужилаштво Косова поседује списак лица која се терете и да су исписане оптужнице које само чекају моменат да буду активиране – објашњава адвокат Пантовић.

Небојша Влајић и Љубомир Пантовић бране Србе пред судовима на КиМ

ПРЕТЕ БЛОКАДОМ

Прецизан број грађана Србије које терети Хрватска није могуће сазнати, јер листе нису комплетне, и из дана у дан се мењају. Званични Загреб, наводно, ажурира спискове, како би српској страни били послати тачни подаци. Загреб непрекидно инсистира на промени српског закона о универзалној јурисдикцији, као предуслову за завршетак преговора Србије и ЕУ. У противном, поново би могло доћи до блокирања српских преговора од стране Хрватске.

ПРИМЕР ЗАСТРАШИВАЊА

Питање спискова са именима Срба који су починили наводна кривична дела на КиМ поново је отворено када су недавно удружења Албанаца из Ђаковице предала списак са именима око 200 Срба расељених из овог града.

На списку се налазе имена виђенијих Срба, и то углавном оних чије се куће налазе у центру града, а које су Албанци или узурпирали, или почели да руше и на њима граде нове огромне објекте – опомињу представници Удружења расељених Срба из Ђаковице.

Списак је сачињен са циљем да Срби одустану од повратка. Албанци имају дебео разлог за то, јер се чак 400 расељених породица пријавило за повратак у свој град.

http://www.novosti.rs