Чином забране Митрополиту црногорско приморском Амфилохију и свештенству да одрже литургију на темељима Цркве Светог Јована Крститеља на Свачу у Улцињу, почео је финални обрачун власти Црне Горе са Српском православном црквом и православним хришћанима.
Пише: Никола Јовановић, портпарол и члан Предсједнипштва Демократске народне партије (конституента Демократског фронта), за NewsFront – Србија
Ово је јединствени примјер да се од стране Управе полиције забрањује вршење вјерског обреда и то једино можемо протумачити као атак власти на вјерске слободе и директну дискриминацију. Том приликом је група од двадесетак Албанаца, које су предводили локални одборник владајуће коалиције Сулејмани, као и високи функционер опозиционе партије Шаптафи, физички спречавала митрополита, свештенство и вјерни народ да дођу до мјеста служења литургије .
То говори да у овом случају имамо организовани и оркестрирани напад на СПЦ који је посебно проблематичан јер су у њему учествовали припадници националне мањине који имају своје политичке представнике у власти. Зато овај инцидент треба посматрати у ширем контексту јер је вјероватно да се ради о покушају да се створи национална и вјерска нетрпељивост у Црној Гори у којој би опет, као и до сада што је био случај на Балкану, Срби били искључиви кривци па чак и онда када дозвољеним средствима бране своја права и слободе.
https://srb.news-front.info/2018/07/08/video-albantsi-napali-mitropolita-amfilohija/
Ова инцидентна провокација сасвим извјесно значи да је СПЦ у Црној Гори постала отворена мета и да ће у времену пред нама бити изложена институционалном и свеопштем прогону. Посебно забрињава одсуство осуде оваквог грубог кршења вјерских слобода од стране највиших државних званичника, политичких актера како власти тако и ђелова опозиције, високих представника Европске уније, као и свих релевантних установа и организација које се баве заштитом и промоцијом људских права и слобода. Да се којим случајем све ово десило поглавару неке друге вјерске заједнице, ситуација би била крајње драматична и алармантна. То показује о двоструким стандардима према националним и вјерским питањима по којима је дискриминаторска власт у Црној Гори препознатљива.
Није случајно што се све ово догађа у Улцињу, имајући у виду да су локалне власти прогласиле ратног злочинца Хашима Тачија и Едија Раму за почасне грађане, вријађајући тим чином породице жртава терористичке организације УЧК, које живе у Црној Гори и свртавајући се на страну оних који раде против интереса Републике Србије, са којом смо до 2006.године били у државној заједници. Зато не можемо а да не примијетимо да се све ово ради како би се послала порука да Улцињ није дио Црне Горе и да свештенство Српске православне цркве није пожељно управо из тог разлога. Намјера је да се СПЦ представи као окупаторска како би се направио вјештачки дисконтинуитет у идеолошком смислу и до краја спровела асимилација једног читавог народа.
Ми нажалост имамо чињеницу да је Мило Ђукановић предсједник државе и владајуће партије, у много бољим односима са Хашијем Тачијем и Едијом Рамом, него са Предсједником Србије Александром Вучићем и да користи сваку прилику да докаже свој издајнички и поданични менталитет када то од њега траже или када то од њега очекују страни центри моћи. Такав је случај са слањем војника у склопу окупационих трупа КФОР на територију јужне српске покрајине Косово и Метохију која је ових дана изгласана од стране већине у парлементу и којом Црна Гора директно наноси штету Србији и њеним интересима.
Ако имамо у виду да је актуелни премијер Марковић саопштио да су у тренутку признавање “тзв.државе Косово” имали податак да је 85 % грађана Црне Горе против тог срамном и издајничког чина, онда ми апсолутно видимо да ће марионетски режим Мила Ђукановића увијек доносити одлуке какве се од њих очекује са стране упркос томе што не одражавају вољу грађана, што су недемократске и нелигитимне. Такав је случај и са увођењем санкција Русији и ширењем појаве русофобије, како би опет противно убједљивој већини грађана, Црна Гора постала НАТО колонија и нарушила односе са Руском Федерацијом. По истом принципу се данас дешава прогон Српске православне цркве и њених вјерника и сматрам да се Црна Гора налази у јако изазовном времену у којем су као никада до сада угрожена основна људска права и слободе, а политички амбијент је такав да се јасно препознају тенденција увођења диктатуре.