Председник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић рекао је да их је хапшење члана удружења Данета Лукајића све изненадило, поготово јер се десило у времену када постоји протокол између Хрватске, БиХ и Србије о међусобној размени података о процесуирању осумњичених лица,
„Хапшење се није десило на самом прелазу, него даље где, у маниру неке сцене из акционих филмова, полиција пресеца пут аутобусу, упада унутра, навређују да се навуку завесе како неко не би случајно покушао да сними све то, изводи троје људи, па онда враћа двоје, а затим, Данета Лукајића са лисицама на рукама, у марици одвози у Загреб“, рекао је Басташић. – „Поносан сам на то што нико од наших ходочасника није реаговао на начин који би могао да изазове инцидент, а имала се оправдана сумња да је неко то желео јер се хапшење одиграло баш на тај дан, и цели програм, мада је каснио два часа управо због тога, смо успели да реализујемо. Наше удружење је у свакодневном контакту са Данетовом породицом, да се с обзиром на то да има двојно држављанство – Србије и БиХ, одредио као држављанин Србије, одређен му је адвокат по службеној дужности, а породица је дала пуномоћје једном од најбољих хрватских адвоката. После шест дана дозвољено је да се Данету достави терапија, пошто има срчане проблеме. Надамо се да ће се врло брзо вратити својој породици, или да бар буде изручен Србији, да се процес настави у Србији.“
Басташич је додао да је Дане Лукајић, пуковник у пензији, ухапшен је како је речено, за ратни злочин почињен на подручку БиХ, на Мањачи. Хрватски медији су прво пренели да је Лукајић био командант логора на Мањачи, што он свакако није био, да би касније исте вечери известили да је он вршио злочине као шеф обезбеђења тог логора.
„Дане Лукајић је био официр ЈНА, а након тога официр војске Републике Српске. Имао је своје претпостављене, радио оно што му је наређено, али сигурно ништа што се коси са људским и моралним начелима“, рекао је Басташић. – „Дане је више пута као сведок и одбране и оптужбе био у Хашком трибуналу и сведочио и о томе постоји обимна документација. Зато се чудим да једног таквог човека, који је био кооперативан, који је више пута боравио у Хрватској ухапсе, поготову на овај начин и у прилици у којој се то десило“, истакао је Басташић.
Председник Удружења „Јадовно 1941“ претходно је истакао да није било ни финансијских могућности ни логистичке подршке да, на обележавање дана сећања на усташке злочине у логору Јадовно, дођу сви који осећају пијетет према жртвама.
„Очекујемо конкретнију и издашнију подршку институција, пре свега Републике Српске, али и Србије у организовању оваквог једног скупа, јер ради се о једином комеморативном скупу српским жртвама, страдалим у НДХ, које потомци и поштоваоци организују ван граница Србије и Републике Српске“, рекао је Басташић и додао да се место страдања Срба налази у Госпићу, на Велебиту, на простору одакле потиче највише усташких злочинаца 1941. и 1942. године, од којих су многи након Јадовна наставили исто да се понашају у Јасеновцу.
„То стратиште се налази на подручју где су 1991. године у исте јаме бацани Срби поново после 50 година, о чему има и сведочења. То је подручје у којем нисмо добродошли, о чему сведочи велики број полицијских службеника, разних хрватских служби, којих некада има више него ходочасника“, рекао је Басташић.