Премијерка Србије Ана Брнабић потписала је на Самиту у Лондону три декларације, а њен хрватски колега Андреј Пленковић тврди да у једној од њих јасно пише да се надлежност над злочинима из рата који су почињени на територији Хрватске предаје управо Хрватској.
Да ли је тим потписом Србија испунила један од услова званичног Загреба, који је због тога више пута покушао да блокира Београд на путу ка ЕУ или је Пленковић ипак мало „надувао причу“?
У Декларацији са Самита јасно пише формулација којом се надлежност над злочинима из рата који су почињени на територији Хрватске предаје управо Хрватској – рекао је Пленковић о теми која потреса регион готово сваки пут када се састану српски и хрватски званичници или када се одлучује о напретку Србије ка ЕУ.
„Блиц“ је покушао да дође до декларација које су усвојене у Лондону. Тих докумената нема ни на сајту Владе Србије. Међутим, убрзо по потписивању декларација оне су постављене на сајт лондонског самита.
А шта у њима пише?
Да ли је Србија попустила пред условљавањима из Хрватске и хоће ли се убудуће за злочине почињене у Хрватској (без обзира над ким су почињени) одговарати само пред хрватским судовима?
Формулација за коју је Пленковић тврдио да је јасно назначена у декларацији о ратним злочинима заправо не постоји.
Ипак, питање надлежности у Декларацији о ратним злочинима се помиње у једној реченици, у којој се наводи да треба отклањати препреке за ефикасну регионалну сарадњу, укључујући размену информација, сарадњу између тужилаштва и брзу међународну правну помоћ.
„Треба избегавати конфликте око јуридсикције“, било је све што је на ту тему писало у Декларацији.
У том документу пише и да треба поштовати пресуде међународних и домаћих судова које се односе на ратне и друге злочине, одбацивати мржњу и величање ратних злочинаца, имати поштовање према жртвама, без одлагања процесуирати важне случајеве и решити заостале предмете, као и појачавати капацитете тужилаца и судија.
Решавање питања несталих за пет година
Лидери влада Западног Балкана обавезали су се у Лондону, потписивањем декларација, и да ће обезбедити непристрасну и независну истрагу случајева несталих особа, те да ће у наредних пет година „решити што више случајева несталих особа“.
Такође, обећали су, између осталог, и да ће ангажовати све домаће институције које су надлежне за лоцирање и идентификацију несталих особа, како би дошли до информација о гробницама, те да ће у процесу тражења несталих ангажовати и чланове њихових породица. Они су се обавезали да тачне и поуздане информације о томе буду доступне јавности.
Гранични спорови
Представници држава Западног Балкана и Хрватске потписали су и Декларацију о регионалној сарадњи и добросуседским односима, у којој се наводи да ће сва билатерална питања решавати путем преговора „у духу суседства и заједничек посвећености евроинтеграцијама“.
Такође, истиче се да ће у решавању отворених питања користити „мирна средства“, укључујући и међународну арбитражу, те да ће о начињеном прогресу једном годишње извештавати на самиту Берлинског процеса.
Посебно је назначено да се од Црне Горе очекује да ради са својим суседима на питањима решавања граничних спорова, као и да БиХ и Србија воде „техничку дискусију“ на исту тему.
Мада Србија највећи гранични проблем има са Хрватском, он се не помиње у поменутој декларацији.
Nataša Latković /www.blic.rs