Ако се може судити по завршној декларацији овонедељног самита НАТО-а у Бриселу, главну претњу за западни пакт представља Русија.
Ако се може судити по коментарима с обе стране Атлантика, највећи страх у НАТО-у не изазива Русија, него председник САД Доналд Трамп. А највећи успех самита састоји се у томе што га је НАТО преживео. Засад.
Карактеристичан је, у том светлу, коментар немачког „Дојче велеа“:
„Неизвесност у погледу будућности алијансе остаје. Трамп није директно довео у питање сврху НАТО-а и није поцепао заједничку декларацију, као на самиту Г7, тако да се нису остварили страхови да ће он унилатерално довести алијансу до апокалиптичног краја. Али немамо много разлога да се осетимо умиреним. Све може да се промени већ сутра… Једноставно, чини се да је још исувише рано за њега да окрене леђа НАТО-у. Али не значи и да се то неће догодити.“
Хоће ли се и то догодити, а медији тврде да је иза затворених врата Трамп управо тиме припретио? Шта стоји иза његових захтева да се војни буџети чланица повећају не само до два већ и до четири одсто БДП-а, а шта стоји иза оптужби америчког председника да Русија својим гасом „тотално контролише“ Немачку? Зашто је Русија поново истакнута као највећа претња, и треба ли да нас забрине што је Западни Балкан проглашен за „регион од стратешке важности“ за НАТО?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали пуковник у пензији проф. др Илија Кајтез и новинар Синиша Љепојевић, дописник наших медија из Лондона.
После самита Трамп је констатовао да је „НАТО сада много јачи него пре два дана“, док је, према оцени „Њујорк тајмса“, савез „неоштећен али растројен и уздрман“ јер „метеж оставља ожиљке“.
„НАТО пакт је у превирању које траје већ дуже време“, коментарише ове оцене Илија Кајтез. „Он трага за својим смислом још од нестанка Варшавског пакта, и од тога не може да побегне… С тим у вези, Трамп сматра да Америка троши много новца за непотребну НАТО алијансу, која реално нема противника ако га сама не измисли – као што је то Русија која се користи као оправдање за енормне војне издатке.“
„НАТО сад сигурно није јачи него што је био, он је уздрман одавно“, сагласан је и Синиша Љепојевић. „У току је процес који изнутра нагриза ову политичко-војну алијансу. А историјска улога Доналда Трампа састоји се у томе што је разоткрио суштину НАТО-а – НАТО је инструмент геополитичке игре САД, али и извор новца за амерички војноиндустријски комплекс, и сада се види да је Америка спремна да користи НАТО не само против такозваних непријатеља, него и против савезника, пре свега Немачке.“
„Када критикује савезнике због тога што не троше два одсто БДП-а на војне издатке, Трамп пре свега мисли на куповину америчког оружја“, додаје Илија Кајтез, указујући на пример Турске, која повећава своје војне издатке куповином руских система С400, „али то нису издвајања која Америка жели, па их зато и критикује и покушава да их спречи“.
Између 9. и 11. јула Трамп је чак 11 пута твитовао на тему повећавања савезничких издвајања за потребе НАТО-а, дакле, и пре, и током и после самита. „Дојче веле“ то коментарише сасвим директно: „Трамп се понаша као мафијашки бос који иде од врата до врата сакупљајући новац за заштиту уз претње насиљем“. Могло би да се примети и да се амерички председник понаша као трговачки путник тамошњег војноиндустријског комплекса…
„Трамп заиста личи на гангстера који тражи већи рекет. Али то је заправо америчка политика, у којој новац води главну реч“, објашњава Љепојевић, који је уверен да „од повећавања војних буџета чланица НАТО-а неће бити ништа“.
Постоји отуда и алтернативно објашњење ових Трампових позива, екстравагантно али не и сасвим неосновано. Наиме, како јавља „Њујорк тајмс“ али и други медији, Трамп је иза затворених врата затражио да се до два одсто БДП-а дође већ до јануара 2019. а не тек 2024. године како је договорено, или ће – наводи „Њујорк тајмс“ – „САД ићи саме, што су неки схватили као претњу да ће се повући из алијансе“, а у сличном тону и портал „Политико“ тврди да је амерички председник запретио „тешким последицама“.
У једном од својих твитова, Трамп заиста тражи да се до два одсто дође ОДМАХ – написано свим великим словима — а у вези с руским гасом и Немачком твитовао је:
„Чему НАТО ако Немачка плаћа Русији милијарде за гас?“, дакле, зашто бисмо вас штитили од Русије ако ви са њом сарађујете?
Амерички медији открили су прошлог месеца и да је Бела кућа од Пентагона наручила анализу могућности повлачења америчке војске из Немачке…
Из свега овога и рађа се питање да ли је Трамп заправо почео да припрема терен за онај апокалиптички сценарио америчког напуштања НАТО-а и/или повлачења америчке војске из Немачке? Управо то, у „Вашингтон посту“ у тексту под насловом „Европа мора да почне да планира будућност без САД“, тврди колумнисткиња Ен Еплбаум, иначе ватрена заговорница НАТО-а.
„Мислим да повлачење Америке из НАТО-а ипак није могуће и да америчка елита, такозвана дубока држава, то не би дозволила. НАТО је пројекат у који су и Америка и њена привреда, као и њена геополитичка стратегија, исувише дубоко укорпорирани већ више од 60 година“, сматра Илија Кајтез.
„Иако би Европа одахнула ако би се Америка вратила на свој континент“, Кајтез уместо америчког напуштања НАТО-а очекује да ће овај савез настојати да потенцира кризне тачке – у том контексту види и проглашавање Западног Балкана за регион од „стратешке важности“ – како би оправдао и своје постојање и даље повећавање војних издатака.
У супротном пак, уколико би се онај мало вероватни сценарио остварио, закључује Спутњиков саговорник, „Трамп би заиста заслужио Нобелову награду за мир, јер би укидање НАТО-а било највећи допринос успостављању мира у свету“.
rs.sputniknews.com