Неопходно је признати – они су ипак победници. Баш као и руски репрезентативци: и наши и Британци су прошли турнирску мрежу Светског купа далеко даље од онога што јсе очекивало. Ако од нас нико посебно није очекивао да будемо изнад „групе“, онда, су бар за енглески тим, прогнозе, наравно, биле боље. Али, у сваком случају, нису били озбиљно схваћени: врло пристојан, али ипак превише „млади“ тим. Скоро најмлађи, поред Нигерије.
Просечна старост једва двадест шест година.
Али Енглези су сасвим лако прошли групни турнир. Након победа над Колумбијом коју су многи сматрали скривеним фаворитом и Шведском пласирали су се у полуфинале. Тада се о њима већ говорило као о фаворитима за прво место.
А зашто да не?
Екипом са најбољим стрелцем Харијем Кејном. Као можда најбољи у свету нападач Џејми Варди. Као креативни Деле Али. Као будућа нада „Манчестер Јунајтеда“ Маркус Решфорд и Џеси Лингард…
Али Енглеска се неочекивано искварила…
Већ у полуфиналу пред меч са Хрватском, то је био неки сасвим други тим.
Постигавши погодак арогантни играчи Енглеске заглавили су се у дефанзиви и досадној борби одбране. Па и оним смешним грешкама које су понављали читаву утакмицу, позавидела би и репрезентација Русије из својих најгорих дана.
Узгред… У то време многима је било највише жао што је наша репрезентација изгубила од Хрватске и то у пеналима. А Енглеску која иде у дефанзиву би наша руска репретентација победила. А и Хрвати су их сасвим лежерно победили. И то с правом.
Али утакмицу у трци за треће место коју су Британци изгубили од Белгије, је било болно и гледати. Белгија је просто „играла игру“. Британци чак нису имали ни приступ.
Енглези су како говоре фудбалски људи прилично одувани.
И сасвим је лако разумети зашто.
Основна карактеристика овог тима је љута и бескомпромисна игра. А играли су на искрен и емотиван начин.
И, можда најважније, понављам, они су млади.
Једна од најмлађих репрезентација на турниру.
А ако питате било кога ко се разуме у фудбал више или мање професионално, шта је овом тиму фалило, без оклевања ће одговорити: овом тиму је пре свега била потребна емотивна подршка
А овај тим је издан.
И то су учинили нико други до самих британских политичара и медијске владајуће класе. Са њом су, у ствари, учинили исти ствар коју су покушали са руском репрезентацијом на самом почетку првенства. Ругали су се, притом не само спортски медији, ругали и креативност тиму Черчесова. Нису веровали у тај тим, нису им помогли, нису га подржали. Морамо одати почаст руском тиму, тај притисак није само „издржаван“, већ и разбијен. И не само зато што је чине у просеку старији играчи, али и због чињенице да је подржама у својој земљи: сетимо се ко је навијао за руску репрезентацију на првој утакмици одмах поред саудијског принца.
Енглеска није имала такав дивљи талас медијске опструкције. Све је било другачије. Али суштина се због тога не мења: енглески тим је на првенству био као сирочад.
Обратите пажњу: председница Хрватске, која је победила Енглеску у полуфиналу, прва је скочила са својим навијачима на подијуму. А затим и током полуфинала. Да би навијала за Белгију у Русији стигли су, притом игноришући долазак у Трампа у Брисел, белгијски краљевски пар. За Французе је навијао председник Макрон чија је репрезентација у финалу.
У полуфиналу су како сво знамо четири тима.
О три смо гећ говорили.
За Енглезе из „политичког и медијског руководства“ на трибинама НИ-КО није навијао. Штавише, то политичко и медијско „руководство“ је учинио све да репрезентацију своје земље у Русији „подржи“ што је мање могуће њихових навијача. И када је изненада један од најбољих савремених британских тренера Гарет Саутгејт на конференцији за новинаре говорио веома позитивно о Русији и организацији Светског купа – можете замислити како су на то реаговали британски медији.
А ако мислите да све ово не би требало да утиче на млади енглески тим емотивно, онда, највероватније, једноставно не разумете фудбал.
Репрезентација игра за своју земљу. И руководство ове земље је тихо занемарило сопствену команду, а може се рећи да су их чак и жртвовали. Оставивши је на положају школске деце из летњег кампа, које нико не посећује.
Коначни резултат је на табли.