Након што су добилке одређене гаранције од севернокорејске стране, практично је неизбежно да се САД усредсреде на Иран. У све већем притиску на иранске власти у администрацији Доналда Трумпа главни савезници и геополитички истомишљеници су – Израел и Саудијска Арабија
Тако је 11. јула у Центру за јавне послове (ЈЦПА) у Јерусалиму одржана конференција посвећена антивладиним протестима у Ирану. Према медијима, присуствовали су министри и други високи званичници Израела. Говорећи на скупу, министар енергетике Јувал Штајниц је рекао да ће „економски притисак на Иран довести до колапса у року од годину дана“, и позвао САД да „испразни (финансијска) средства на режим у Техерану и натера га да демонтира свој нуклеарни програм“. Према Штајницу „Иран треба да схвати да је амерички став да се заустави нуклеарни пројекат озбиљан и јасан“, а у случају неспровођења би могло доћи до „војне операције (САД) против Ирана“, без обзира на то где се налазе иранска нуклеарна постројења и каквом су противваздушном одбраном покривени.
Заузврат, организатор конференције, шеф ЈЦПА и генерални бивши директор израелског Министарства спољних послова Дори Голд је рекао да „ирански режим изабрао стицање нуклеарног оружја уместо економске користи, а иранско друштво је веома забринуто због чега је дошло до демонстрација.“
У јуну, на улице Техерана изашли су представници малих и средњих предузећа у земљи, власници малопродајних објеката, изражавајући незадовољство због пада домаће валуте, раста цена и других економских тешкоћа иранских грађана. Иранске власти су у томе виделе сенку америчких и израелских специјалних служби.
Подсетимо се да su 28. децембар 2017 протести почели и у другом по величини иранском граду Мешхеду и постепено се проширили и на друга велике насеља Исламске Републике. У сукобима са полицијом убијено је више од 20 људи. Поред друштвено-економских захтева властима, политички слогани су слали поруку о свгавању садашње владе.
Главним „дизајнерпм“ антивладиних говора у Ирану, власти ове земље назвали су званичника америчке иностране обавештајне службе. 4. јануара Ирански државни тужилац Мухамед Џафер Монтазери представио је прве информације о америчкохј „завери“ са циљем да подстакну немире у Исламској Републици Иран. Према Монтазерију, главни нацрт плана био је официр ЦИА, Мајкл де Андре.
„Да би се створио немир у Ирану, створена је посебна група која укључује Сједињене Државе, Израел и Саудијску Арабију. Групу је предводио Мајкл де Андре и један од официра који су повезани са израелском страном обавјештајном службом Мосад. Сви трошкови групе плаћени су од стране Саудијске Арабије „, рекао је генерални тужилац Ирана.
Дан пре говора иранског тужиоца, 3. јануара, командант Исламске револуционе гарде (ИРГЦ) бригадни генерал Мохамед Али Џафари најавио крај „побуне“ у градовима Ирана. Многи „побуњеници“ који су ухапшени у Ирану због учешћа у нередима обучеавани су у камповима терористичке организације „Муџахедин е Халк“, рекао је Џафари. Према његовим речима, „ирански непријатељи су такође уведели (у редове демонстраната) терористе ДАЕШ-а („Исламска држава“) ради извршења диверзантске операције“.
„Јединице ИРГЦ-а су спровеле ограничене операције само у три провинције – Исфахан, Лоурестан и Хамедан, како би неутралисале немире“, рекао је ирански генерал.
Касније је ирански председник Хасан Рохани изјавио да су масовне акције узроковане уплитањем других земаља „незадовољних успехом и напретком иранског народа“. Истовремено је нагласио да протесте „треба користити за разјашњавање основних проблема у земљи“.
Америчка страна одбацује оптужбе Техерана за организовање и усмеравање иранске побуне, указујући на њихове сопствене унутрашње узроке и покретачке силе. „Сједињене Америчке Државе делују стриктно на даљину и само уз помоћ санкција“, уверавају из Вашингтона. На пример, један високи амерички званичник, помоћник министра финансија за борбу против тероризма Сигал Манделкер претходно повезаала немире у Ирану са америчким санкцијама против ове земљеа. Манделкер је скренила пажњу на ову везу током своје посјете Уједињеним Арапским Емиратима прошле седмице.
Говорећи о овој теми, заменик шефа америчког трезора изразила је наду да ће протести у Ирану „ограничити непријатељске активности локалног режима на Блиском истоку“. Истовремено Манделкер не улазити у детаље и не одговара на питање да ли се администрација Трампа нада да ће постићи циљ – „преврат“ у Ирану америчким санкцијама. „Видите како људи у Ирану ризикују своје животе и гласно протестују против корупције у земљи“, рекла је она. „Очигледно је да много новца иде свуда (од стране иранске владе) за подршку непријатељске активности, с врло малим фокусом на домаће економске проблеме“.
Сједињене Америчке Државе су одлучне да демонстрирају Ирану да ће њене акције у региону Блиског истока имати „веома високу цену“, рекао је током кратке посете УАЕ у уторак, 10. јула, амерички државни секретар Мајк Помпео. У интервјуу за Скај њуз Арабија, шеф америчке дипломатије такође је нагласио да пажња Вашингтона остаје питање „ограничавања финансијских могућности Ирана док наставља своје тренутно лоше понашање“. Истовремено, државни секретар је рекао да је циљ проширења санкција „режим чије непријатељско понашање није прихватљиво“, а не сам ирански народ.
22. јуна амерички државни секретар објавио је низ својих антииранских изјава на својој Твитер страници. Према једној изјави шефа Стејт дипартмента – овом земљом управља „криминални режим“ који грубо крши права и слободе својих грађана. Према Помпеу, власти Исламске републике спонзоришу тероризам, док обични Иранци живе у сиромаштву.
Ирански одговор на недавне оптужбе Сједињених Америчких Држава готово неизоставно укључује поруку „великој Сотони“, са којом нема начина да ступе у преговоре. Разлог је познат – Американци не поштују претходне споразуме, они крше закључене споразуме. Иран не верује администрацији Трамп и не намерава да води преговоре са њим, након радне посете Москви и сусрета са руским лидером Владимиром Путином, рекао је саветник за спољну политику Врховног вође Ирана, Али Акбар Велајати.
„Не желимо да преговарамо са Американцима“, рекао је он, одговарајући на питање о могућностима његовог састанка са представницима САД. – Ово су људи који крше споразуме о Ирану, које је одобрио Савет безбедности УН. Због чега да им верујемо и преговарамо с њима?“.
Експлоатација слике спољашњег непријатеља омогућила је иранским властима да са различитим степеном ефикасности, да се бави решавањем два основна проблема државе унутрашњег карактера.
Први је низак животни стандард већине становништва у земљи од 80 милиона становника. Влада Ирана стално мора да узмима у обзир ризик од социјалне експлозије због неравномерне поделе економског блага. У првом плану се захтева од политичког руководства да обрати више пажње на унутрашње проблеме – локалну омладину. Али последњих година, „реформаторски слој“ иранског друштва константно се допуњава новим групама, без обзира на старосне категорије и друштвени статус. Постојала је хитна потреба за новим аргументима који објашњавају незадовољавајућу ситуацију у привреди земље. Стратегију „економија отпора“ све више обични Иранци виде као остатак који не задовољава њихове савремене потребе.
Други хронични проблем иранског друштва и власти је стална борба између два главна пола Исламске Републике Иран. Локални конзервативци и реформисти са различитим успехом у посљедњих неколико година добили су подршку иранских бирача. Захтев за реформу, са нагласком на унутрашње стање, добија више присталица у земљи. И то доводи до продубљивања познатог јаза у савременој стварности Ирана, када се његова стагнирајућа економска основа у великој мери налази у рукама конзервативне „странке“, свемоћне Револуционарне гарде, а реформска снага тражи промене у политичком слоју државе.
Ове „болне тачке“ Ирана покушавају да искористе њихови геополитички непријатељи.
У споредним разговорима Вашингтона чује се да се води економски рат против Ирана (другачије се и не може назвати с обзиром на дубину и обим рестриктивних мере администрације Трампа, укључујући и позиа на тотални бојкот иранске нафте) по револуционарним сценарију промене власти. Антииранска коалиција преузима шиитску моћ у густом прстену повећане ескалације дуж читавог периметра својих граница. Ове унутрашње празнине у друштву су „подгрејали“ и већи притисак санкција, али и изазивање нестабилности у суседним земљама.
Ирак је и даље подложан утицају арапских противника Техерана. Ту су стациониране америчке трупе, чије је одлазак одложен до даљњег, у неивесност.
Азијски појас Ирана такође носи проблеме. Пакистан, иако су им се очигледно погоршали односи са Сједињеним Државама , је у врло ослабљеном стању, подложан је терористичким претњама. Догађаји пред опште изборе у овој земљи 25. јула – очигледни су доказ. Авганистан остаје „црна рупа“ у простору Великог Блиског истока. Због неутралног статуса Туркменистана, Иран са њим развија односе у последњих неколико година (сетите се чувеног спора око гаса између ова два суседа).
Турска је дала Ирану озбиљне разлоге да сумња у њихову двоструку игру. Анкара је покварила односе са водећим арапским монархијама у Заливу, и стално се враћа у орбиту конфронтације са Израелом и на ивици је раскида са САД-НАТО савезницима. Али у Техерану схватају да ће ситуацију са ослабљеним Ираном било која влади у Анкари искористи. Посебно зато јер је на челу државе лидер који не крије своје неоотоманске амбиције.
Техеран нема озбиљно „осигурање“ од укључивања Азербејџана у америчко-израелске планове да дестабилизује Иран из северног правца.
На крају, чак се и у Јерменији, а Иран има део од 35 километра заједничке границе, прошлог пролећа се десила „револуција“, после које иранске власти не могу потпуно да верују овој области.
Ако се са нечим можемо сложити што се става главе Беле куће тиче, то је неминовност даље ескалације догађаја у Ирану. Вашингтон и Техеран су достигли једну од највиших тачака билатералне конфронтације након Исламске револуције 1979. године. Они поричу једни другима поверење, шансе за преговоре…. Критичан тренутак може бити почетак новембра, јер ће се тада у једном тренутку поавити неколико фактора ризика који би могли да узрокују велике оружане сукобе на Блиском истоку – избори у Конгресу, када Трамп сукцесивно повећава степен антииранскког расположења у региону. Почетком новембра ступа на снагу „други талас“ америчких санкција против Ирана, у чијем се епицентру налази нафтна индустрија Ирана и њен извозни потенцијал . И трећи – 4. новембра Иранци славе Национални дан „борбе против светског империјализма“.
Тако, Сједињене Америчке Државе и Иран очекује бурна јесен обрачуна. Иранским властима предстоији тешка борба са неутрализацијом притиска због санкција.