САД су одбациле захтев Европске уније да се на неке од њених кључних фирми не примењују санкције које су Американци увели за компаније које послују са Ираном.
ЕУ је, као и министри Немачке, Француске и Велике Британије, прошлог месеца затражила да САД са списка таквих фирми избришу оне које послују са Ираном у секторима здравства, финансија, енергије и производње аутомобила. У одговору, амерички државни секретар Мајк Помпео и министар финансија Стивен Мничин, одбацили су такав захтев, јавља „НБЦ њуз“.
„Желимо да на ирански режим извршимо финансијски притисак без преседана“, наводи се у том одговору и додаје да ће САД направити изузетке само ако буду служили њиховим националним интересима.
То одбијање је у складу са појачаним притиском које администрација у Вашингтону врши на европске и друге земље како би прекинуле економске везе са Ираном због, како САД наводе, подршке тероризму и ширења нестабилности на Блиском истоку.
Европске државе се труде да заштите своје компаније које послују са Ираном након што се администрација Доналда Трампа повукла почетком године из нуклеарног споразума са Техераном.
Тим споразумом су укинуте међународне санкције Ирану у замену за пристанак Техерана да одустане од своог нукеларног програма и подвргне се обимним мерама контроле.
Америчко напуштање споразума значи да ће европске компаније које су кренуле да послују са Ираном након укидања међународних санкција сада бити подвргнуте америчким санкцијама и искључене из финансијског система којим доминирају САД.
Прва рунда америчких санкција према Ирану ступа на снагу у августу, а оне које се односе на извоз нафте у новембру.
Европљани се труде да обезбеде да задрже Иран у нуклеарном споразуму, упркос америчкој објави економског рата тој земљи.
Европски планови фокусирају се на могућност финансирања Ирана у другим валутама, уместо долара, затим, на директне исплате централних банака за иранску нафту, као и на друге финансијске и економске мере.
ЕУ притом користи такозване блокирајуће статуте, законе којима се ограничава примена стране јурисдикције. Та мера је предложена 1996. године да би се елиминале последице америчких санкција према Куби, Ирану и Либији, али није употребљена јер јер су размимоилазења разресена на други начин.
Блокрајућим статутима штите се компаније на тај начин да им се забрањује да поштују стране санкције, као и тако што се не признају одлуке страних судова које налажу примену тих сакција.