Србији и осталим државама Западног Балкана биће потребно 50 или 60 година да достигну животни стандард ЕУ, наводи се у извештају британског Комитета за спољне послове, који је објављен уочи недавног Самита у Лондону, пренео је Блиц.
Перспектива шест земаља Западног Балкана када је реч о чланству у ЕУ, у овом извештају прилично је суморна, а међу бројним препрекама се, осим „хроничне економске стагнације” помињу и константни билатерални спорови и етнички конфликти.
„Западни Балкан је од насилних конфликта деведесетих година превазишао бројне проблеме, али ту се добре вести из овог региона завршавају. Он остаје оптерећен читавим сетом испреплетаних проблема. Све ово не може да се узме здраво за готово. Проблеми су у међувремену погоршани, а локалне елите имају интерес да задрже статус кво”, наводи се у извештају.
Марко Савковић из Београдског фонда за политичку изузетност, међутим, не слаже се у потпуности да ће проћи деценије до нашег чланства и за Блиц каже да ће улазак Србије у ЕУ зависити од водећих држава Уније, а не од Брисела.
„Проблем је што Француска и Немачка немају заједнички став по том питању. Није да се Мануел Макрон противи проширењу. Он заправо жели да се ЕУ реформише по француским принципима, па онда да се разговара о пријему нових чланица. Проширење у том смислу може да буде жртва. Ми и даље имамо перспективу да у 2025. будем оспремни за улазак у ЕУ и Влада би требало да се држи тог рока. Уосталом, спровођење реформи које се траже у преговарачком процесу у интересу су нашег развоја. Не треба одустати”, рекао је Савковић.
Српски стручњаци, иначе, наводе да су драматичне процене из британског извештаја да ћемо тек за 50 или 60 година достићи животни стандард ЕУ релане, али и да нису једине. Помињу да према извештају Светске банке постоје још две прогнозе – оптимистична по којој ћемо живети као грађани ЕУ за „само” 40 година и она најцрња по којој ће се то догодити за чак 200 година.
У извештају британског Комитета констатује се и да је пре мање од 25 година на Западном Балкану био рат, као и да се овде догодило и „најекстремније насиље према цивилима у Европи од окончања Другог светског рата”.
У том документу цитира се Димитар Бечев са Универзитета у Северној Каролини.
„Превазиђени су многи проблеми који су деведесетих година довели до насилних сукоба, али ту се завршава добра вест. Ситуацију на Западном Балкану и даље отежавају билатерални спорови, етнички конфликти”, навео је Бечев.
Такође, у британском извештају говори се и о не тако великој популарности проширења ЕУ међу грађанима у државама чланицама.
Тимоти Лес, директор агенције Нова Европа из Кембриџа, помиње да 39 одсто грађана подржава пријем нових чланица, док се 49 одсто њих томе апсолутно противи.
„Судећи по тренутној путањи, Западном Балкану требаће деценије да се придруже ЕУ”, оценио је Лес.
Танјуг