Председник судског Механизма у Хагу именовао је трочлано жалбено веће које ће донети коначну одлуку да ли ће се процес против двоје радикала Петра Јојића и Вјерице Радете оптужених за непоштовање суда пребацити у Србију или ће остати у надлежности Механизма.
Мерон је на чело веће поставио себе, а за чланове судије Вилијама Хусеина Секула и Иво Нелсона де Цлера Батиста Роса.
Они ће одлучивати о жалби и одговору на жалбу тужилаштва поводом одлуке судије појединца да случај против радикала треба да се уступи Србији.
Тужилаштво је у својој жалби тражило да се та одлука поништи и да им се суди пред Механизном у Хагу, као наследнику Хашког трибунала пред којим су оптужени.
Такође тражи од жалбеног већа да поништи решење којим су повучене потернице за Радетом и Јојићем и да се поново издају међународни налози за њихово хапшење и изручење Механизму у Хагу, као и да укине налог хашком тужилаштву да преда спрским колегама доказе и оптужницу против њих.
Радета и Јојић оптужени су за непоштовања суда, односно, да су наводно застрашивали, претили и нудили мито сведоцима у случају против председника СРС Војислава Шешеља.
Тужилаштво се жалило на одлуку судије Ајдина Сефе Акаје од 12. јуна којом је наложио да се што пре је могуће случај проследи канцеларији тужилаштва у Србији као и све информације од значаја у вези овог случаја, уз оптужницу и материјал који подржава оптужницу.
Акаје је у својој одлуци, између осталог, навео да је ово кривично дело почињено у Србији, а да је Србија навела да има надлежност те да је вољна и адекватно припремљена да прихвати овај случај за суђење, уз обезбеђивање свих процедуалних гаранција за фер суђење као и да су оптужени спремни да се појаве пред судом у Србији.
Хашко тужилаштво се томе успротивило тврдећи да Вјерица Радета и Петар Јојић, као посланици Српске радикалне странке у Народној скупштини уживају имунитет од кривичног гоњења.
Србија је 2015. године одбила да ухапси и изручи Јојића и Радету Хашком трибуналу пошто су српски правосудни органи констатовали да нема услова за њихово изручење, јер ни статут Савета безбености Уједињених нација о раду Трибунала, као ни српски Закон о сарадњи са Хашким трибуналом не предвиђају кривично дело за које се терете.
За Јојићем и Радетом, по наредби Тринунала, после тога су расписане су црвене Интерполове потернице са налогом за хапшење.
Након што је случај из Хашког трибунала по његовом затварању 31. новембра 2017. прешао у Механизам, судије тог суда су закључиле да је у интересу правде и експедитивности да се овај случај пребаци држави на чијој је територији извршено кривично дело – а то је Србија.
Танјуг