Киднаповање у општини Ораховац је прво групно одвођење Срба током сукоба на Косову и Метохији 98 и 99 године. Из села Ретимље у једном дану отето је 14 мушкараца породице Костић
У периоду од 11. до 22.јула 1998. године на подручју општине Ораховац на Косову и Метохији киднаповано је и одведено у затворе и логоре ОВК више од 100 Срба и Рома цивила а током напада убијено седам лица.
Отмице и егзекуције припадника Ослободилачке војске Косова према Србима настављене су годинама касније. Породице несталих истичу да егзекутори још нису откривени.
Протерано је сво српско становништво из села Ретимље, Оптеруша, Зочиште и одведено у логоре ОВК, саопштено је из Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ.Овом приликом, како је наведено у саопштењу, Удружење подсећа на трагичне догађаје који су настали у том периоду.
“22. јула 1998. акцијом делегације МКЦК у Приштини ослобођена је група од 35 цивила заробљена у Манастиру св. Врачи у Зочишту. У тој групи биле су жене и два болесна мушкарца из села Ретимље и Оптеруша, монаси из манастира и старије особе из Зочишта. Један број заробљених ослобођени су вољом команданата тзв. ОВК. Захваљујући ослобођеним заробљеницима имамо сведоке од којих смо прикупили податке који описују трагичне догађаје”, наводи се у саопштењу.
„Верујемо да ће Специјално тужилаштво поднети прве отужнице. Да ће препознати оне које ми знамо. Ми се са њима помирити нећемо. Сваке године и овде и на свим местима местима страдања Срба, говорићемо о злочинима“, каже Вељко Одаловић, председник Комисије за расветљавање судбине несталих.
Удружење породица киднапованих и убијених Срба на Косову и Метохији је данас на годишњицу масовног киднаповања Срба у Ораховцу, симболично у 12.44 минута у спомен соби “Косметске жртве“ у Београду одржало помен убијеним Србима на Косову и Метохији, који је започео минутом ћутања.
Помену су присуствовали генерални секретар председника Србије Никола Селаковић,министар Ненад Поповић, заменик директора Канцеларије за КиМ Душан Козарев,председник скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун, представници Војске Србије, председник Удружења Симо Спасић, чланови породица несталих и киднапованих, као и чланови патриотских организација.
Генерални секретар председника Србије Никола Селаковић је тим поводом рекао да су се ти злочини догодили у времену када велике светске силе нису биле наши пријатељи, већ савезници нашим непријатељима
„Спомен соба и лик сваког нашег сународника са фотографија изложених у њој, који је отет, киднапован, убијен на КиМ, за српски народ и државу мора да буде горко искуство из којег треба да извучемо оно што је поучно за будућност, како се тако нешто никада не би поновило“, поручио је Селаковић.
Морамо, казао је, да будемо свесни да су албански терористи велики број ових злочина вршили са свешћу, јер тамо где су се они догодили Срба више нема.
Селаковић је истакао да се држава данас понаша много другачије него пре 10 или 15 година, те да постоје ствари за које смо некада кривили само велике силе, а нисмо сагледали где ми грешимо.
„Србија је у време када су на челу били неки други људи пуштала из затвора људе који су признавали да су вршили злочине, да су силовали, клали, убијали, отимали. Није то радио ни НАТО, ни ЕУ, ни САД, то су радили носиоци власти у Србији и то је морало да резултира догађајима 17. марта и сличним“, казао је Селаковић.
Додао је да је данас тешко носити државно бреме које носи председник Србије Александар Вучић.
„Тешко је отићи у Брисел и разговарати са онима за које знамо да, ако нису лично учествовали, били су у ланцу командовања, али се увек поставља питање када не смете да бринете само о себи, већ о свом народу, када не смете да бринете само шта ће бити сутра, него и за 15 и 20 година, да ли имате право на избор. Ми немамо права да бирамо, морамо да разговарамо са сваким да бисмо спречили и насиље и понављање било чега што се дешавало у прошлости“, истакао је Селаковић.
Танјуг/РТС/Њуз Фронт