Новак Ђоковић је пре неколико дана освојио четврту титулу на Вимблдону. После више месеци опоравка од повреде и нешто слабијих резултата, Новак је још једном показао и доказао да је велики шампион. Ђоковић је на свом порталу објавио дирљиво писмо које вам преносимо у интегралној верзији.
Драги пријатељи & НолеФам,
Пишем вам ово писмо у паузи између мењања пелена и читања књиге о диносаурусима.
Желим са свима вама да поделим како сам се осећао на путу до освајања Вимблдона 2018.
Оно што бих прво желео да вам напишем, јесте да је осећај који сам имао гледајући свог сина у наручју супруге на церемонији доделе трофеја и њихово присуство у ложи био најлепши осећај који сам имао на било ком турниру који сам до сада освојио у каријери. Незабораван, посебан, испуњавајући, предиван, радостан. И највише од свега, осећај је магичан! Када сам помислио да тренутак не може бити бољи, чуо сам: „Тата, тата!“, истопио сам се од милине. Преплавиле су ме емоције. Не могу да вам опишем ту срећу и радост. Веома сам ЗАХВАЛАН што сам доживео тако нешто.
Када сам постао отац, један од мојих највећих снова био је да моја деца буду присутна на трибинама док играм. Да не помињем освајање трофеја. Тај сан се остварио пре неколико дана.
Замишљао сам и молио се да једног дана освојим гренд слем трофеј пред мојим дететом. На моју срећу, Тара расте и једва чекам да и она види уживо неки овакав мој успех и постигнуће, као што је и Стефан видео.
Док нисам постао отац и супруг, сваким делом бића био сам посвећен тенису. Све што сам учинио било је усмерено на успех у тенису.
Када сам постао отац и супруг, мој „свет“ се развио. Није се променио, развио се у нешто лепше. Наравно, има много више одговорности, али на крају дана у вама се отвара једна нова димензија љубави и енергије за коју никада нисте знали да постоји. Највећи дар који добијете од Бога је обогаћен осећај емпатије, саосећања и преданости вашој деци. Али није све баш тако јасно када постанете отац. Потребно је учење и отвореност да би се постигла она „златна равнотежа“ у животу — равнотежа којој сви стремимо. За мене је то био баланс између тениса, приоритета и породице. Подршка моје супруге ми је била веома драгоцена. Увек је имала времена да са мном поразговара о томе шта ме тишти и да ми помогне да нађем начин да се осећам да дајем најбоље од себе код куће са децом и са њом, али и на тениском терену.
Године 2017. повреда мог десног лакта је била толико озбиљна да сам био приморан да одсуствујем шест месеци са Тура. Повреда је била један од проблема, а други велики проблем била је мотивација. Нисам имао проблем да тренирам и уживам на тениском терену, али сам имао менталну препреку када је требало да се такмичим.
Једног дана ћу детаљније поделити са вама са каквим изазовима сам морао да се суочим и како сам се осећао.
Одувек поштујем људе који деле своје најрањивије тренутке као преломне тачке у проналажењу истинске снаге у себи, која инспирише велики број људи. У последњих неколико година био сам много пута рањив. И даље сам рањив. Не стидим се тога. Напротив, то ме чини искренијим према себи и другима. Омогућава ми да се приближим људима. Да продрем дубље у душу и анализирам шта се заиста дешава унутар мене. Када то схватим, могу да створим стратегију за превазилажење проблема и да даље напредујем као јача, мудрија и срећнија особа.
Нисам био стрпљив у мојим тениским очекивањима у последње две године. Нисам био мудар у прављењу стратегије. И засигурно нисам јасно чуо моје тело које ми је говорило да се са мојим лактом нешто озбиљно дешава. Покушавао сам да пронађем решење негде другде, а оно је увек било у мени.
После много промена у тренинзима, промене рекета, чланова тима, нисам знао да ли ћу бити у стању да се вратим на жељени ниво тениса. Заправо, један део мене увек верује у сопствене квалитете и способности, али сам имао много тренутака сумње.
Свестан сам напора и посвећености коју су многи људи уложили у мене у последњих неколико година како бих се вратио на ниво тениса, који ми доноси гренд слем титуле.
Желим да пружим своју највећу захвалност, поштовање и љубав свим тим људима који су веровали у мене и помогли ми да освојим још један трофеј Вимблдона.
Благословен сам што сам искусио ово невероватно путовање и што имам подршку великог броја људи широм света.
Волим вас.
Волим тенис.
Волим живот.
Новак
П.С. Поново сам осетио фантастичан укус вимблдонске траве. Ако бих додао и мало авокада, био би савршен:)
Спутњик