Србија је током последњих пет година добила 53 школована приватна детектива, од којих је 40 добило и лиценцу за обављање ове врсте заната. Дозволу за рад добило је и 16 приватних компанија које су прве заокружиле процес регистрације за детективски посао.
Приватни детективи са државном „дипломом“ резултат су примене нових прописа који су у Србији први пут целовито уредили ову врсту услуга. Закон о детективској делатности у пуној мери ступио је на снагу 2014. године, од када и датира обавеза „агената“ да полажу стручне испите и добијају државне лиценце.
У Министарству унутрашњих послова, које је задужено за лиценцирање и надзор пружања детективских и услуга приватног обезбеђења у целини, напомињу да је кроз три циклуса обуке прошло 32 детектива.
Обука по закону није обавезна за све који су до ступања 2014. имали најмање пет година радног искуства на пословима детективске делатности, као ни за особе које су радиле сродне послове у полицији, судовима, тужилаштвима… Полагање стручног испита не подразумева и лиценцу за рад, већ се она издаје на посебан захтев – објашњавају у МУП-у.
Иако су детективи слободно радили још у Краљевини Југославији, тек је Закон о детективској делатности увео ред у овај сектор. Предвиђено је полагање испита, лиценцирање, као и начин контроле и провере рада.
ПРОГРАМ ОБУКЕ
Кандидати за детективе током обавезне обуке коју спроводи МУП Србије, осим детективског рада савлађују и различиту правну и криминалистичку материју.
Програм обуке обухвата елементе управног поступка, канцеларијско пословање, основе државе и државне управе, као и полицијских послова.
Важан сегмент чине методе прикупљања података као и чување, располагање и обрада стечених информација.
Драган Триван, председник Групације детективских агенција у Привредној комори Србије и оснивач и власник компаније „Протекта“ – једне од прве две лиценциране детективске агенције у Србији – каже да је број фирми и детектива у нашој земљи – очекиван.
У Црној Гори, Македонији и БиХ број детектива је симболичан, а у односу на Србију, у региону више их има само у Хрватској – наводи Триван.
Закон је направио велики помак у уређењу ове области. Постоје, међутим, многе нејасноће и дилеме које је потребно што пре решити.
Триван указује да у пракси највише проблема ствара неусклађеност закона који регулише ову област за прописима о заштити података о личности. Штуро су регулисане области детективског рада, као и овлашћења и начина прибављања података.
Све ово требало би решити у процесу измена и допуна закона. Словенци су свој закон, примера ради, за свега неколико година мењали четири пута док нису потпуно уредили ову област – напомиње наш саговорник.
Детективи у Србији најчешће раде на прикупљању података о несталим особама, а трагају и за особама које избегавају кривичну одговорност.
У опису њиховог посла је и истраживање малолетничке делинквенције и превара из домена осигурања.
Приватни детективи раде и на случајевима оштећења имовине, анонимних претњи, заштите интелектуалне својине, као и прикупљања података о успешности пословања компанија.
Рад приватних детективских фирми контролишу службеници Министарства унутрашњих послова, који су за пет година извршили 13 надзора над радом правних лица по Закону о детективској делатности. Због забележених неправилности, против пет фирми поднет је захтев за покретање прекршајног поступка.
УСЛОВ- ЧИСТА ПРОШЛОСТ
Лиценца коју МУП издаје детективима важи пет година, а овим послом у Србији могу да се баве само домаћи држављани. Поред полагања стручног испита за детективски посао, они морају да испуне и низ других услова.
Детектив мора да поседује вишу или високу стручну спрему, као и доказану психофизичку способност за овај посао.
Потребна је и чиста прошлост, јер сви кандидати за лиценце подлежу безбедносној провери.
Коришћење ватреног оружја регулисано је Законом о оружју и муницији, а пре лиценцирања сви кандидати пролазе обавезну обуку у МУП-у.
Р. ДРАГОВИЋ
http://www.novosti.rs/