Руски председник Владимир Путин предложио је свом америчком колеги Доналду Трампу током њиховог сусрета у Хелсинкију да се на територији Донбаса организује референдум, као једно од могућих решења кризе на југоистоку Украјине, сазнаје „Блумберг“.
Позивајући се на неименоване изворе који су присуствовали састанку Путина и Трампа, реч је о референдуму који би био организован под окриљем међународних организација, на којем би се грађани Доњецке и Луганске Народне Републике изјаснили о статусу њихове територије.
Међутим, Путин и Трамп су се договорили да ову идеју не објаве јавно, како би амерички председник имао времена да размисли о том предлогу.
С тим у вези огласио се и руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов који је потврдио да су Путин и Трамп на састанку у Хелсинкију изнели конкретне предлоге о томе како решити кризу у Донбасу, иако није прецизирао о чему је било речи.
„То питање је било на дневном реду, изнети су конкретни предлози како да се криза реши“, рекао је.
Два лидера састали су се у Хелсинкију 16. јула, а њихов сусрет је трајао четири сата.
Путин је након сусрета рекао да су се обе стране умногоме сагласиле када је реч о међународним питањима, док је Трамп оценио сусрет као веома позитиван.
„Чини се такав предлог може да постоји у стварности, јер на нивоу гласина постоји индиректна потврда са наше стране. Али да сада замислимо како се та идеја може применити у пракси, прилично је тешко. Поред тога, Трамп се још није сагласио, али и самим пристанком на такав сценарио, заправо се признаје да Украјина није суверена држава, већ само средство, а решења за решавање тренутне кризе треба узети у руско-америчке формату.
Наравно, референдум о статусу Донбаса под надзором ОЕБС-а и Повељи УН могао ставити тачку на сукоб. Али овде има много других питања, као што је како одредити ко ће гласати, узимајући у обзир проблем великог броја расељених лица и људи који су напустили Донбасс. И Кијев вероватно такав сценарио не признаје чак ни у случају повећаног дипломатског притиска из Сједињених Америчких Држава“- каже извор ФБА за лист „Економија данас“.
Према речима Александра Асафова, референдум о статусу Донбаса је само једна од могућности за решавање кризе. Судећи по другим Путиновим изјавама које је, укључујући и оне у оквиру самита, став Москве о спровођењу споразума Минск остаје непромењем. Нови предлог је такође охрабрујући, али још је рано да се говори о његовом спровођењу.
Притисак на Трампа у САД
Поред тога, сада када је предлог постао познат широј јавности, ситуација је постала компликованија. Као што је наведено у Блумбергу, Путин и Трамп су се сложили да се јавно о томе не гоцвори, тако да се сада притисак на њега и оптужбе могу повећати.
„Како се сећамо, Конгрес је раније тражио да испита преводиоца да би им он рекао шта се догађало током тајног дела састака у Хелсинкију. Много гласина и претпоставки су створене око састанка Путина и Трампа, и све су усмерене против Трампа. Очигледно је да сваки позитиван напредак у правцу референдума у ДНР и ЛНР покреће питање признавања референдума на Криму на нивоу међународне заједнице. А ако се овај референдум призна, онда ће аутоматски све основе за санкције и међународни притиск на Русију пасти у воду. Добар сценарио за нас, али противници Трамп у америчкој политичкој класи неће дозволити да се тако нешто деси и наставиће да користи све његове контакте са Русијом за напад на њега и његове присталица до избора“, рекао је Александар Асафов.
Истовремено, украјинске власти су забринуте да је на првом пуноправном састанку са Путином Трамп био спреман да реши два „украјинска“ питања без упозоравања Кијева о његовим плановима. Украјина је чак упутила званични захтев Вашингтону да се разјасне изјаве дате у Хелсинкију.
„Кијев је свестан да није учесник у међународној политици. О судбини Украјине се разговара без њеног директног укључивања, тако да они покушавају сваки пут да се поставе као члан једне суверене државе и глобалне политике. Испоставило се лоше, али симулација државе са сопственом политичком вољом и сувереним циљевима је тренутно једина могућа стратегија за Украјину „, сумира политиколог.