Бивши пољски надбискуп Хенрик Хосер, којег је папа Фрања именовао апостолским визитатором за Међугорје, одржаће у недељу прву мису у том месту у Херцеговини, чиме ће бити озваничено да Ватикан под своје окриље ставља ово „свето место“ за католике пошто верују да се ту указала Богородица.
Сарајевски портал Кликс наводи да је Хосеров главни задатак побољшање рада свештеника са ходочасницима и да су његова овлашћења врло широка па ће вероватно утицати и на кадровска питања, за која је до сада био меродаван искључиво месни бискуп.
Наводи се да то подразумева довођење нових, и то страних свештеника у међугорску жупу, али и утицај на избор жупника.
Портал наводи да је Римокатоличка црква деценијама била суздржана према Међугорју и на снази је била изјава Бискупске конференције Југославије из 1991. која није бранила ходочашћа, али није ни утврдила да се ради о натприродним указањима.
Наводи се да се преокрет се десио 2010. године када је папа Бенедикт XVI именовао кардинала Камила Руинија, а рад је наставио папа Фрања, који је прошле године у Међугорје упутио Хосера како би анализирао пасторалну ситуацију.
„Указивање“ Богородице
24. јуна 1981. године, а управо на годишњицу усташког покоља, шесторо деце из хрватских породица (најмлађе је имало 10, а најстарије 16 година) „видело“ је у Међугорју Девицу Марију. То су рекли родитељима, што је било довољно да се направи култ због кога је ово херцеговачко село до данас посетило више од 30 милиона ходочасника, а ондашњим католичким свештеницима џепови су напуњени до врха.
Међу том децом нашла се и унука усташе Мата Иванковића, који је учествовао у покољу 3.000 Срба у Међугорју.
Одмах по објављивању „чуда“ верски обреди су претворени у пропаганду усташтва. Певане су песме у част Анте Павелића, а на стенама и фасадама осванули су усташки симболи.
– Национални идентитет савремених Хрвата пречесто је грађен на католичанству и супротстављању Србима, који су послужили као цемент за спајање разнородног националног становништва стопљеног у хрватску нацију, где је значајан удео покатоличених Срба из различитих историјских епоха, али и Чеха, Мађара, Немаца и других народа некадашње Аустроугарске, који су се временом асимиловали – рекао је за Новости историчар Драган Петровић.
БАХАНАЛИЈЕ КОД ПЛАВЕ ГРОБНИЦЕ
На хрватском острву Паг и његовом најпопуларнијем летовалишту за младе Зрће, и ове године организују се луде журке, на којима се опија и оргија… Све ово одвија се поред места где се налазе кости хиљаде српске деце и жена, убијених у два логора – „Слана“ и „Метајна“.
Први логор за жене и децу у Другом светском рату био је онај у Метајни. Налази се недалеко од плаже „Зрће“. На дну мора, испред „хрватске Ибице“, је плава гробница са костима мученика којима су после клања везивали камење око врата и бацали их у воду.
Недавно је трећи пут уништена спомен-плоча жртвама усташког терора логора „Слана“ и „Метајна“. Савез антифашистичких бораца и Српско народно веће поставили су је 29. јуна, а уништена је већ 18. јула. Први пут плоча је постављена 1975, а уништена 1991. Обновљена је тек 2010, када је потрајала тек два дана.
ХРВАТСКИ ДОМ и биство 1.200 српских цивила у глинској православној цркви крајем јула 1941. године
Убрзо по завршеном покољу, Глинска црква је срушена, а на њеном месту, шездесетих година прошлог века саграђен је Спомен-дом жртава фашизма. Међутим, 1995. године оштећене су и уклоњене плоче са именима жртава, а спомен-дом преименован је у Хрватски дом!
Танјуг/Новости