Истраживање „руског случаја“ од стране америчког тужиоца Роберта Милера, не само да иде Трампу „до грла“ него и представља претњу по националну безбедност САД, пише за American Thinker Моника Шоуолтер.Према њеном мишљењу подносилац тужбе против 12 агената ГРУ Милер, не само да крши тајне шпијунаже, него и током суђења може открити информације које Кремљу могу бити само од користи.
Да ли је време да се заустави истрага коју је провео Милер?
Све је јасно да је истрага специјалног тужиоца Роберта Милера о томе да ли је председник Трумп сарађивао са руским властима да украде победу на изборима од Хилари Клинтон (која још није донела никакве резултате по овом питању) То није само кост у трумповом грлу, већ права претња националној сигурности.
Ево четири тачке које показују озбиљност овог проблема.
Прво, овде ступа на снагу закон „свака акција увек подразумева опозицију“. Због тога се природа дипломатских односа мења – наравно, не на боље.
Тим Милера оптужио је 12 припадника ГРУ. Они су оптужени за организовање хакерских напада, и највероватније су имали нешто са тим. Зашто је Милер то урадио? Да би показао да је могао копати нешто о хакерима и да се ови докази могу представити на суду. Раније се ово никада није догодило. Витезови „хладног рата“ остали су у сенкама и играли су своје сурове игре неопажене од обичних људи. Али сада Милер жели све да се јавно изложи – са судским саслушањима, адвокатима и затворским условима. Руси то разумеју, па су одлучили да дају одговор огледала. Руски истражитељи желе да позове за испитивање бивши амерички амбасадор Мајкл Макфол један од најватренијих противника Доналд Трамп међу бившим запосленима у Обаминој администрацији. И председник Трумп, очигледно, не искључује такву прилику.
Иако се Макфол понаша ружно на Твиттеру, ово је лоша идеја. Постоје само две варијанте развоја догађаја: или ће обе стране моћи да донесу оптужбе против било ког званичника који представљају другу државу, или неће бити такве праксе. Јер ако узмете барем један корак у том правцу, сличне методе ће бити проширене на све области. Ко жели постати амерички или руски амбасадор ако постоји опасност да се подстакне дистрибуција? Очекује се одговор Русије – заиста, овај процес може бити билатерални. И Милер је морао размишљати о последицама, али његова реакција није интересовала Москву. Милер је морао да пронађе изговор за своје поступке, и како би то утицало на питања националне безбедности.
Постоји други проблем. Истраживачки новинар Паул Сперри рекао је да је Муеллер активно истраживао само један аспект целе приче са руском интервенцијом, акције уперене против Демократске странке.Али Русе није било брига где ће настати хаос они су са истом жестином напали сервере републиканаца. И као што је наведено у чланку Томаса Лифсона (амерички новинар и експерт -. Око ИноТВ) Данијел Гринфилд сумња да је Москва по свему судећи импресионирана Берниме Сандерсом, а не Доналдпм Трампом. Такође могу додати да ја лично познајем људе који раде на РТ (чији је задатак, према оцињеним америчким обавештајним службама, да изазову опасност). Скоро сви подржавају Берни Сандерса, тако да се слажем са Гренфиелдом. Из свих ових једностраних истрага и оптужби, Милер смрди на политику: за републиканце и њихове мучитеље, неке законе, за демократе – друге. Овде се ради о унутрашњој политици. Ако говоримо о националној безбедности, истрага коју је започео Милер на основу примљених извештаја о службама безбедности, на које се не могу ослонити , јер представљају само једну страну тог питања.
Трећи проблем. Пређимо на одличан чланак Герија Гиндлера, објављеног недавно на нашој веб страници. Аутор добро зна руски и разуме њихово понашање. (Ако видите негде референцу на Гиндлер, обавезно је прочитати, он пише одлично). Гиндлер верује да сада, након што је Муллер поднео оптужбе против Руса, америчке специјалне службе неће моћи да дођу до ових званичника ГРУ-а и да изврше неки оперативни рад у интересу националне безбедности. Дакле, ово је још један проблем.
Ево шта пише Гиндлер:
„Чудна ситуација је да је Милер прекршио неписана правила контра шпијунаже, која су хиљадама година фалсификована великим бројем суђења и грешака. Једно од ових неписаних правила каже да откривени непријатељски шпијун више није опасан. Не мора бити ухапшен, доведен на суђење или затворен. Можете га покушати променити, али се вероватноћа успеха у овој ствари, наравно, не може предвидети.“
Било би много ефикасније покушати користити експонираног шпијуна као канал за ширење дезинформације. И користии га тако да он и сам није ни знао за то и да је његова репутација међу својим колегама и руководством остала нетакнута.
Милер је оптужио 12 официра ГРУ-а, открио имена оних који су се бавили рачунарском шпијуном. Шта ће учинити руководство ГРУ-а? Наравно, њихов рад ће се третирати са степеном неповерења, јер је сада познато да су сви потенцијални објекти за оперативни развој. Другим речима, Муилер је ушао у врата испред ФБИ контраобавештајних агената. Сада ФБИ неће моћи да их промени, нити их користи кроз дезинформације.
Наравно, политика је изнад свега, зар не? И пљувати на националну сигурност. Па, хвала пуно, Роберте?
Четврти проблем. Вратимо се на оно што је Гиндлер написао. Руси могу лако искористити ову ситуацију против нас и покушати да открију тајне из САД у току судских поступака.
Милерово дело може изазвати код Руса најнепредвидљивије радње. Они могу послати једног од оних запослених који су оптужени у Америци са важном провокативном мисијом. На пример, Гру може изабрати члана финог особља који течно говори енглески, одредити скуп и престижну адвокатску канцеларију, да му дају више новца и ставити га у авион. Па, мислим, проведе пар година у удобном савезном затвору. Као што је обично случај са руским шпијунцима, годину дана у затвору иде пет, тако да ће се вратити у своју домовину као херој.
Како би га послао у затвор Милер мора да предочи доказе. Ту и долази до главног проблема.
Намерно или погрешно, Милер је у оптужници назначио оно што нико никада није сазнао: он је јасно ставио до знања да контраобавештајна служба Сједињених Држава има приступ компјутерској мрежи ГРУ, из које су практично сви подаци за оптужницу преузети. Адвокати једног насумно одабраног руског официра захтевају (на апсолутно правној основи) све детаље о томе како су извађене информације о њиховом клијенту.
Испоставило се да дајемо Русија лак приступ америчким изворима информација, обавештајних техника и тајне – све у замену за могућност да једну особу ставимо иза решетака у случају да то исто уради Русија. Како је навео Томас Лифсон Милер ће, судећи по свему потиснути у задњи план прву групу оптужених Руса а затим несумњиво долазе на ред питања националне безбедности САД. Ако се случај једног од дванаесторица Руса покрене са мртве тачке суд ће морати да открије доказе који су доступни у овом случају, а онда ће Русија – у замену за краткорочни затвор за једног од њених грађана – изложити велики број америчких тајни. За Кремљ, такав повратак на тако скромну „инвестицију“ биће велики успех.
Зар није време за затварање Милерове истраге на основу тога што је штетна за нашу националну сигурност? Мислим да је време. Муллер који је покренуо „лов на вештице“ изазвао је многе непланиране последице, што је посебно погодило америчку националну сигурност и ограничило способности наших обавештајних служби.
ИНО ТВ