Одбор за Косово и Метохију, на чијем челу је Милован Дрецун, формирао је јединствену базу података о свим почињеним злочинима терористичке ОВК, која није селективна у односу на националну припадност жртава. Коме је намењена ова база, када би могла да буде оперативно употребљена и у ком циљу?
Дрецун за Спутњик објашњава да је база драгоцена због сарадње са Специјалним судом за злочине ОВК, а који је формиран и чека се да изда прве оптужнице.
„Најпре је формирана Радна група Одбора за КиМ, како би прикупила чињенице и доказе о злочинима које је починила ОВК на Космету током сукоба 1998-1999. и 2000. године, да би се помогло Специјализованом тужилаштву које би требало да подигне оптужнице за злочине ОВК. Циљ је да се сабере што више доказа. Прикупљена је документација која указује на те злочине, имамо и потенцијалне осумњичене, успоставили смо сарадњу са тужилаштвом… Први пут је на једном месту сакупљена оваква врста документације, а којом располажу наше службе безбедности и државни органи“, објашњава Дрецун.
Он је цео овај посао предочио и помоћнику генералног секретара УН за политичка питања Мирославу Јенчу.
По речима нашег саговорника, документ ће бити доступан јавности тек када буду подигнуте прве оптужнице.
„Тада ћемо све преточити у публикацију која ће на систематизован начин показати застрашујућу кампању насиља и злочина, чији је циљ било етничко чишћење које је спроводила терористичка ОВК“, додаје наш саговорник.
Он није желео да открива о колико злочина је реч, нити имена осумњичених, јер, како је рекао, не жели да угрози уложени труд и сарадњу коју имају са Специјализованим тужилаштвом.
Уколико се будемо руководили досадашњим подацима наших државних служби, очекивано је да се међу најтежим злочинима ОВК над Србима нађу гнусни злочини почев од села Клечка, где су августа 1998. године убијена 22 цивила српске националности, затим убиство оца Харитона и Стефана у Призрену у јуну 1999, а ту је и случај из села Старо Грацко, који се десио јула 1999. године, када је на њиви зверски убијено четрнаест Срба.
Ово су само неки од масовних убистава Срба од стране ОВК, за које главни актери ни наредбодавци нису одговарали. Опште је познато да су ратне зоне међу ОВК биле јасно подељене између најмање два лидера ОВК — Рамуша Харадинаја и Хашима Тачија, који су данас две најважније политичке фигуре непризнатог Косова.
Структуре терористичке ОВК током деведесетих година на Косову и Метохији ималe су 141 затвор за Србе, махом по приватним кућама. Број убијених у тим заточеништвима никад није тачно утврђен. Осим тога, постојали су и такозвани радни логори, од којих је можда највећи био у месту Матичане код Приштине и у близини Призрена. Осим ових злочина, ОВК је починила и низ злодела над српским цивилима који су убијани углавном на кућном прагу и без повода.
Спутњик