Дванаесторица дечака и њихов тренер спашени су из пећине у тајландској покрајини Чијанг Рај, у којој су били заробљени више од две недеље. Мало медија је извештавало о томе да су на улазу у пећину бројни Тајланђани остављали дарове у облику накита и намирница и мрмљали тихе молитве.
Чинили су то како би удобровољили духа за којег верују да борави у пећини и којег су дечаци наљутили, па их је прогутао.
Наиме, у близини пећине се налази кип младе жене одевене у традиционалну тунику, а у подножју њених ногу се налазе њој посвећени дарови. То је Јао Мае Нон, митска принцеза чији дух, верују Тајланђани, настањује пећину у којој су се заглавили дечаци.
Легенда каже како се некад давно Јао Мае заљубила у младог коњушара. Како њихова љубав није била допуштена, заједно су побегли, а принцеза је убрзо затруднела. У бегу су наишли на пећину која им постаде привремени дом. Једнога јутра, када је млади коњушар отишао у потрагу за храном, пронашла га је стража принцезиног оца и убила га.
Чувши кобну вест, Јао Мае прободе бодежом трбух и искрвари у пећини. Од тог тренутка, њен дух борави у пећинама. Њена проливена крв претворила се у воду, а њено тело постаде планина која окружује пећину и наликује на успавану жену.
Неки верују како се након векова сна успавана принцеза пробудила и заробила дечаке, те их није пустила успркос бројним молитвама и даровима.
Локални становници сматрају како је принцеза желела људску жртву и смрћу једног од спасилаца припадника војне јединице „Сеал“ Самарна Понана ју је и добила. Дух принцезе желео је крв ратника, налик онима који су некад убили њеног вољеног, верују Тајланђани. Његовом крвљу, смрт младог коњушара је освећена, а дечаци су успешно спашени.
Дневно.хр